У сенци великог вође: Каква је била судбина чланова Стаљинове породице?

Совјетски вођа Јосиф Стаљин (1878-1953) са сином Василијем (1921-1962) и ћерком Светланом (1926-2011) у једној Стаљиновој вили.

Совјетски вођа Јосиф Стаљин (1878-1953) са сином Василијем (1921-1962) и ћерком Светланом (1926-2011) у једној Стаљиновој вили.

Getty Images
Јосиф Стаљин (1878-1953) био је најдоминантнија личност у историји СССР-а. Он је имао апсолутну власт, али то није донело срећу члановима његове породице.

Око Стаљиновог имена се у Русији још увек води полемика. Једни сматрају да је он био херој и патриота, а други га проклињу као параноичног злочинца. И једни и други се, међутим, углавном слажу да Стаљиновој породици није било лако. Ево каква је била судбина људи који су му били најближи.

Јаков Џугашвили (син) – стрељан у немачком заробљеништву

Првог Стљиновог сина Јакова Џугашвилија су заробили Немци. Није се вратио жив из заробљеништва. На слици је окружен немачким официрима.

Према „Биографији младог Стаљина“ коју је написао Симон Монтефијоре, будући владар је обожавао своју прву жену Като Сванидзе којом се оженио у Грузији 1906. и која је 16 година касније умрла од тифуса. Он је био неутешан, па је чак скочио у гроб на сахрани тако да су га присутни једва извукли.

Њихов син Јаков, међутим, није уживао у таквој љубави. Јаков је доведен у Москву 1921. године и одмах је разочарао Стаљина јер га је овај третирао као слабића. Отац и син су стално били у лошим односима. Јаков је 1925. године рекао оцу да хоће да се жени, али му Стаљин није дозволио. Због тога је Јаков хтео да изврши самоубиство, али је успео само да се повреди. Кажу да се Стаљин тим поводом сурово нашалио: „Ха, промашио си!“

Па ипак, после ове епизоде Стаљин је дозволио Јакову да живи свој живот. Када је Русија 1941. године ушла у рат, Јаков је као артиљеријски официр отишао у Црвену армију (под правим очевим презименом), а након месец дана је завршио у заробљеништву, али је одбио да сарађује са Немцима.

Убијен је 1943. године док је бежао од чувара. Историчари тврде да је то био покушај бекства или самоубиство. Још увек није јасно да ли је Стаљин туговао за сином кога није много волео.

Надежда Алилујева (друга жена) – извршила самоубиство

Надежда Алилујева (1901-1932), друга жена Јосифа Стаљина и мајка његове деце Василија и Светлане.

Стаљин се оженио Надеждом када је она имала 18, а он 39 година. Алилујева се заљубила у харизматичног револуционара, а када је постала „прва дама“ СССР-а, а њен муж приграбио сву власт током 1920-их, Надежда се усредсредила на породични живот.

Васпитавала је Јакова и своју децу Василија и Светлану (1920. и 1926), као и њиховог усвојеног сина Артјома Сергејева. Али тај продични живот није био једноставан. Стаљин и Надежда су стално били у конфликту. Са друге стране, они су се и волели, бар судећи по њиховој преписци. „Пољубићу моју Татку (тако је Стаљин звао Надежду) врло сочно. Ваш Јосиф“, писао је он.

Није јасно зашто је Надежда извршила самоубиство 1932. године. По речима ћерке Светлане, није могла да поднесе бруталну политику свога мужа. „Она је била несрећна и раздражљива, није могла да испољи осећања... а онда их је нагло и снажно испољила“.

Са друге стране, њихов усвојени син Артјом Сергејев је тврдио да политика нема никакве везе са овом трагедијом. По његовом мишљењу, Надежда је патила од неизлечиве главобоље и више није могла да трпи. Извршила је самоубиство 9. новембра. Стаљин је био шокиран.

Василиј Стаљин (син) – провео је 7 година у затвору

Василиј Стаљин (лево) са оцем и сестром. За разлику од Светлане, Василију се није много допадала очева нежност.

Када је Надежда извршила самоубиство њен син Василиј је имао само 12 година. После женине смрти Стаљин се још више усредсредио на политику готово не обраћајући пажњу на Василија. „Лоше смо живели“, кратко је касније изјавио Стаљинов син.

Када је остао сам, младић је почео да пије, што га је касније упропастило. Па ипак, он је био талентован пилот и служио је отаџбини у Другом светском рату. По речима његовог друга, пилота Сергеја Долгушина, Василиј је био храбар и усрдан командир.

После рата, 1948. године, Василиј је постављен за команданта авијације Московског војног округа и био је на тој дужности до 1952. године, када је на један банкет дошао веома пијан, што је разгневило његовог оца. Стаљин је сменио Василија, а овај је због тога још више почео да пије.

После Стаљинове смрти 1953. године све је кренуло наопако. После конфликта са новим руководством Василиј је ухапшен и провео је 7 година иза решетака као обичан заробљеник. Када је изашао из затвора живео је још годину дана. Умро је од тровања алкохолом 1962. године.

Светлана Алилујева (ћерка) – побегла у Америку

Јосиф Стаљин држи у наручју ћерку Светлану Алилујеву. Отац и ћерка су били блиски само у њеном детињству.

„Увек сам мрзела Совјетску Русију“, рекла је у једном интервјуу Стаљинова ћерка Светлана Алилујева. Оца није волела. Додуше, памтила је његову нежност у детињству, али му никада није опростила што је желео да потпуно контролише њен живот.

Он је Светлани одредио којим ће се послом бавити, а поврх тога, када се заљубила у много старијег човека од себе, Стаљин се разгневио и послао „младожењу“ у концентрациони логор на пет година. Тада су се односи између оца и ћерке коначно покварили.

После Стаљинове смрти Светлана је желела да напусти земљу. Када је четврти Светланин муж, индијски комуниста Браџеш Синг, умро 1966. године, њој је дозвољено да посети Индију и проспе мужевљев прах у Ганг. Тамо је она потражила уточиште у амбасади САД, оставивши Совјетски Савез и двоје деце у њему.

Најпознатији совјетски азилант, Светлана Алилујева, на конференцији за новинаре у Њујорку, САД.

Алилујева је дуго живела. Умрла је 2011. године. Објавила је своје мемоаре у књизи „Стаљинових 20 писама пријатељу“ и другим књигама. Још једном се удала и родила ћерку (која сада живи у САД), али изгледа да ју је Стаљинова сенка пратила до краја живота. „Куд год да кренем увек ћу бити политички затвореник очевог имена“, написала је Светлана.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“