„Нормандија-Неман”: Како су француски пилоти помогли Стаљину

Француски пилоти су формирали врло убојиту војну јединицу која је оборила најмање 273 немачка ловца.

Француски пилоти су формирали врло убојиту војну јединицу која је оборила најмање 273 немачка ловца.

Википедија
Позната француска војна ескадрила „Нормандија-Неман“ која се борила на страни Совјетског Савеза на Источном фронту обележава своју 75-годишњицу. Ова војна јединица је била изузетно популарна у СССР-у. О француским пилотима су снимани филмови, а популарни совјетски певач је њој посветио врло лепу песму. Шта је поред храбости и пожртвованости Француза било разлог толиког интересовања за „Нормандију-Неман“?

Француски пилоти су били врло убојита јединица. У совјетским ловцима „Як“ су извели преко 5.000 летова и оборили најмање 273 немачка ловца. Нацисти су, разумљиво, били веома љути. Кажу да је немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел издао следећу наредбу: „Сваки заробљени француски пилот мора бити стрељан на лицу места“.

Генерал Де Гол, командант француског покрета отпора, дошао је на идеју да пошаље француске пилоте на руски фронт. Совјети су прихватили предлог у новембру 1942. године.

Француски Хероји Совјетског Савеза

Ескадрила „Нормандија“, како се она звала у почетку, формирана је у марту 1943. У почетку је имала 14 пилота и 47 механичара. Касније, после успеха у борбама за ослобођење Белорусије и Литваније, Јосиф Стаљин је називу ове јединице додао реч „Неман“ по реци која туда протиче. Ускоро се ескадрила проширила и прерасла у пук.

Из првобитне екипе преживела су само три пилота.

Из првобитне екипе су преживела само три пилота. Све у свему, кроз Нормандијско-Немански пук је прошло око стотину Француза. Они су за храброст добили мноштво совјетских војних награда. Четворица пилота су добила чак и највишу совјетску награду – звање Хероја Совјетског Савеза, што је била реткост за оно време када је реч о странцима.

У центру међународне политике

Овој јединици је било суђено да привуче велику пажњу. Како је нагласила историчарка Наталија Татарчук у интервјуу за Russia Beyond, прве године рата су Совјетском Савезу најтеже пале, и због тога је Москва из „војних побуда“ одлучила да пошаље француске пилоте на руски фронт.

Совјетском Савезу је била потребна војна помоћ, тако да су му страни пилоти добродошли.

Француски пилот Роже Пенверн у ловцу „Як-3“.

Поред тога, постојала су бар још два разлога због којих је совјетско руководство толико истицало француску ескадрилу и учинило да она буде у центру пажње међународне политике. Када је Стаљин подржао Де Голову идеју да се француска војна јединица пошаље на совјетско-немачки фронт савезници још увек нису ратовали против нациста у Европи. СССР је био усамљен у том погледу и свим снагама је покушавао да подстакне Енглезе и Американце да се искрцају на континентални део Европе (они су тада ратовали у Северној Африци и Азији, и на Северном Атлантику).

У том контексту је „’Нормандија-Неман’ обезбедила видљиво присуство савезника на руском фронту“, истакао је ректор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) Анатолиј Торкунов. Користећи тај случај Москва је желела да учини ефикаснијом војну сарадњу са савезницама.

Стаљин подржава Де Гола

Било је још разлога због којих је Стаљину била важна јединица „Нормандија-Неман“. „Стаљин је схватио да тандем Лондон-Вашингтон треба да има противтежу“, сматра Татарчук. Управо због тога је Кремљ подржавао Де Гола као главног представника Француске у рату, док савезници у почетку нису журили да му признају звање генерала. Пилоти јединице „Нормандија-Неман“ су били симбол подршке коју је Стаљин пружао Де Голу.

У пуку „Нормандија-Неман” ратовало је око стотину Француза. Они су добили мноштво совјетских војних награда.

Поменута историчарка истиче да је Француској много значио Стаљинов однос према Де Голу. Када је рат завршен Француска се нашла међу победницама, а Стаљинова подршка јој је обезбедила и место у Савету безбедности УН. Наиме, првобитни план председника САД Френклина Рузвелта није подразумевао Француску као чланицу руководећег тела организације Уједињених нација.

После слома нацизма јединица „Нормандија-Неман“ је остала важан симбол совјетско-француске сарадње и поред Хладног рата, а можда и упркос њему. Она је подсећала да је „СССР уживао подршку у великој западној престоници“, тврди Татарчук, и додаје да је Француска исто толико била важна Совјетскм Савезу јер је француска Комунистичка партија после италијанских комуниста била највећа у Европи.

„Нормандија-Неман“ на филму

Прича о јединици „Нормандија-Неман“ је популаризована у Совјетском Савезу. Први филм о пилотима ове ескадриле појавио се у биоскопима 1946. године. То је била комедија „Немирно газдинство“. У главној улози је био будући познати совјетски позоришни редитељ Јуриј Љубимов.

Међу руским гледаоцима је најпопуларнији био филм „Нормандија-Неман“ снимљен 1960. године у совјетско-француској копродукцији. Отприлике у исто време је познати совјетски певач и глумац Марк Бернес изводио своја „Сећања на ескадрилу ’Нормандија-Неман’“.

Песма и филм се нису појавили случајно. То је било доба Де Головог повратка на власт у Француској, и обе стране су биле заинтересоване за развој међусобних односа. Кулминација тог тренда била је „тријумфална посета“ француског лидера Москви 1966. године.

Учесници конференције коју је организовало Руско историјско друштво у Москви поводом 75-годишњице формирања јединице „Нормандија-Неман“ позвали су се на Де Голову политику усмерену на обустављање конфронтације са Москвом у послератној Европи. Изнето је уверење да Де Голова политика уопште, и конкретно историјат јединице „Нормандија-Неман“, у садашњем политичком контексту могу послужити као добар извор инспирације новој генерацији политичких лидера.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“