Три секунде које су потресле свет: Кад је СССР оставио Америку без олимпијског злата у кошарци

Александар Белов, СССР-САД, Минхен 1972.

Александар Белов, СССР-САД, Минхен 1972.

Getty Images
Чувена победа, невиђена неправда, „хладни рат“ у спорту, крађа медаља или генијална игра? Присећамо се олимпијског кошаркашког финала СССР - САД о којем је у Русији снимљен најпопуларнији филм нове године.

„САД су победиле. Али, тренутак... Судије су вратиле време на три секунде до краја. Још три секунде! На семафору видимо погрешну информацију. Игра није завршена, има још времена“, каже совјетски спортски коментатор.

1972. година, арена Rudi-Sedlmayer-Halle у Минхену и финална утакмица у кошарци Олимпијских игара. На паркету су мушке репрезентације Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава. Кроз три секунде ће се догодити нешто што ће затим сматрати почетком „хладног рата“ у спорту – један од најдраматичнијих догађаја у историји светске кошарке.

Крајем децембра у биоскопима у Русији почео је да се приказује спортски хит „Покрет увис“ који је за само девет дана зарадио двапут више од уложених средства (7,8 милиона долара). Овај филм се сигурно неће допасти Американцима. Али пре него филм почне да се приказује у иностранству, испричаћемо вам о секундама које се не заборављају. 

Студенти против ветерана

До 1972. године амерички кошаркаши нису ниједном губили на Олимпијским играма.  До финала у Минхену освојили су злато 7 пута, а у четири од њих су играли против Совјета. Америчка репрезентација је била непобедива, па су чак и у совјетском тренерском штабу говорили да би их задовољило и сребро.

По правилима тих година на Олимпијади нису могли да учествују професионални кошаркаши. Зато се репрезетација САД састојала од двадесетогодишњих играча студентских клубова. Код Совјета је ситуација била другачија: главни играчи су били ветерани кошарке, који званично нису били чланови спортских клубова.

Американци превремено славе победу на ОИ у Минхену.

Прво полувреме финала у Минхену је завршено резултатом 26:21 за СССР. За 12 минута до краја игре паркет напушта главна звезда америчког тима Двајт Џонс. Али последњих 6 минута Американци се крваво боре и за три секунде до краја успевају да поведу - 50:49. Затим почињу нека хаотична дешавања, време брзо истиче, Американци сматрају да је крај и почињу да славе ново олимпијско злато. Али то је био само почетак најзанимљивијег момента утакмице.

Шта све може да се постигне за 3 секунде 

Док су Американци превремено славили победу, помоћни совјетски тренер Сергеј Башкин је тражио да се на екран врате две секунде изгубљене у нападу којег није ни било: лопта је била уведена у игру иако је селектор Владимир Кондрашин тражио тајм аут.

Хоће ли вратити 3 секунде на семафору?

Судије су на то пристале тек пошто је генерални секретар ФИБА Вилијам Џонс дозволио да се изгубљено време врати и понови напад.

„Шта сте се снуждили? Времена има довољно! Има га и да се победи, а има га и да се поново изгуби“, говорио је у том тренутку тренер Владимир Кондрашин. „Нисмо уопште схватали шта се дешава“, причали су затим Американци.

Следи прецизно додавање лопте Александру Белову преко целог терена. „Преварио сам играче који су ме чували, а затим слободно дао кош. Додавање је било одлично. Био сам испод коша сам. Чак сам се окренуо да видим да иза мене нема никог. И убацио лопту у кош“, сећао се Белов. У тим последњим секундама совјетска репрезентација се изборила за победу.

„Дрим тим“ након првог пораза на Олимпијским играма

Шта је било даље?

После утакмице Американци су читаву ноћ покушавали да се изборе за „правду“ и резултат игре у своју корист. Али гласање (које су САД назвале „политичким лобијем социјалистичког блока у ФИБА) резултати су остали непромењени. Американци се нису попели на победничко постоље и нису узели заслужено сребро.

Победничко постоље Олимпијаде у Минхену. Американци одбили да учествују. Бронза је припала Куби.

2002. године ТВ канал HBO sport је снимио документарац под насловом 03 From Gold, у којем је ову утакмицу назвао „највећом икада учињеном перверзијом над спортским фер-плејом“ и осудио мешање са стране и притисак на судије. По мишљењу аутора овог филма, генерални секретар ФИБА Вилијам Џонс није имао право да се меша у игру.

Александар Белов, 10. септембар 1972.

Што се тиче звезде те вечери Александра Белова, он је први страни кошаркаш који је 1992. ушао у Кућу славних америчке кошарке, као и Кућу славних ФИБА 2007. Преминуо је 1978. у 26 години живота.

Још о спорту: Руски фудбалски рекорди

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“