„САД су победиле. Али, тренутак... Судије су вратиле време на три секунде до краја. Још три секунде! На семафору видимо погрешну информацију. Игра није завршена, има још времена“, каже совјетски спортски коментатор.
1972. година, арена Rudi-Sedlmayer-Halle у Минхену и финална утакмица у кошарци Олимпијских игара. На паркету су мушке репрезентације Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава. Кроз три секунде ће се догодити нешто што ће затим сматрати почетком „хладног рата“ у спорту – један од најдраматичнијих догађаја у историји светске кошарке.
Kinopoisk
Присећамо се олимпијског кошаркашког финала СССР - САД о којем је у Русији снимљен и један од најпопуларнијих филмова о спорту последњих година „Покрет увис“, који је постао прави хит.
Студенти против ветерана
До 1972. године амерички кошаркаши нису ниједном губили на Олимпијским играма. До финала у Минхену освојили су злато 7 пута, а у четири од њих су играли против Совјета. Америчка репрезентација је била непобедива, па су чак и у совјетском тренерском штабу говорили да би их задовољило и сребро.
По правилима тих година на Олимпијади нису могли да учествују професионални кошаркаши. Зато се репрезетација САД састојала од двадесетогодишњих играча студентских клубова. Код Совјета је ситуација била другачија: главни играчи су били ветерани кошарке, који званично нису били чланови спортских клубова.
AP
Прво полувреме финала у Минхену је завршено резултатом 26:21 за СССР. За 12 минута до краја игре паркет напушта главна звезда америчког тима Двајт Џонс. Али последњих 6 минута Американци се крваво боре и за три секунде до краја успевају да поведу - 50:49. Затим почињу нека хаотична дешавања, време брзо истиче, Американци сматрају да је крај и почињу да славе ново олимпијско злато. Али то је био само почетак најзанимљивијег момента утакмице.
Шта све може да се постигне за 3 секунде
Док су Американци превремено славили победу, помоћни совјетски тренер Сергеј Башкин је тражио да се на екран врате две секунде изгубљене у нападу којег није ни било: лопта је била уведена у игру иако је селектор Владимир Кондрашин тражио тајм аут.
Getty Images
Судије су на то пристале тек пошто је генерални секретар ФИБА Вилијам Џонс дозволио да се изгубљено време врати и понови напад.
„Шта сте се снуждили? Времена има довољно! Има га и да се победи, а има га и да се поново изгуби“, говорио је у том тренутку тренер Владимир Кондрашин. „Нисмо уопште схватали шта се дешава“, причали су затим Американци.
Следи прецизно додавање лопте Александру Белову преко целог терена. „Преварио сам играче који су ме чували, а затим слободно дао кош. Додавање је било одлично. Био сам испод коша сам. Чак сам се окренуо да видим да иза мене нема никог. И убацио лопту у кош“, сећао се Белов. У тим последњим секундама совјетска репрезентација се изборила за победу.
Getty Images
Шта је било даље?
После утакмице Американци су читаву ноћ покушавали да се изборе за „правду“ и резултат игре у своју корист. Али гласање (које су САД назвале „политичким лобијем социјалистичког блока у ФИБА) резултати су остали непромењени. Американци се нису попели на победничко постоље и нису узели заслужено сребро.
Getty Images
2002. године ТВ канал HBO sport је снимио документарац под насловом 03 From Gold, у којем је ову утакмицу назвао „највећом икада учињеном перверзијом над спортским фер-плејом“ и осудио мешање са стране и притисак на судије. По мишљењу аутора овог филма, генерални секретар ФИБА Вилијам Џонс није имао право да се меша у игру.
Getty Images
Што се тиче звезде те вечери Александра Белова, он је први страни кошаркаш који је 1992. ушао у Кућу славних америчке кошарке, као и Кућу славних ФИБА 2007. Преминуо је 1978. у 26 години живота.