Отишли без повратка: 4 генија која су заувек напустила Русију после Бољшевичке револуције

Georgi Trunov/Wikipedia; Karl Bulla/Wikipedia; Global Look Press; Sputnik
Пре сто година, за веома кратко време, стотине хиљада људи побегло је из Русије, растргнуте револуцијама и грађанским ратом 1917-1923. Већина њих се никада није вратила, и њихова отаџбина је изгубила генијалне музичаре, писце, научнике, неколико добитник Нобелове награде. Док су они своје животе провели у изгнанству, чезнући за Русијом.

Стотине и стотине истакнутих мушкараца и жена били су међу онима који су побегли из Русије у годинама крвавог грађанског рата. Иако су напустили своју земљу и оштро критиковали Совјете, наставили су да славе Русију у иностранству кроз свој напорни рад и велика достигнућа. Ево кратких портрета четири такве особе.

1. Иван Буњин (1870–1953)

Иван Буњин

Руски писац који је обожавао стару Русију није могао да поднесе Октобарску револуцију. Доживљавао ју је, како је то написао књижевни критичар Игор Сухих, као „какофонију побуне“, док је бољшевике мрзео из дна душе.

1920. је са својом женом напустио Одесу и кренуо према Истанбулу, а даље у Париз. „Одједном сам схватио: налазим се у Црном мору, на неком страном броду... Русија је готова, баш као и мој стари живот", написао је у својим мемоарима.

Буњини су се настанили у Француској, а писац је наставио да пише и остао до краја живота главна књижевна звезда у емиграцији. Породица је међутим једва састављала крај с крајем. Буњин је 1933. добио Нобелову награду за књижевност. Када су га питали о држављанству, одговорио је: „Рус у егзилу“. Умро је у Паризу 1953. године.

2. Сергеј Рахмањинов (1873–1943)

Сергеј Рахмањинов

Рахмањинов је до 1917. године већ био светски познати композитор и пијаниста. Скептичан према комунистичким идејама, искористио је прву прилику (1918) да побегне у Европу преко Шведске и Данске. Тамо је често наступао и за годину дана зарадио довољно новца да се пресели у Сједињене Државе.

У Америци се Рахмањинов као пијаниста посветио турнејама и ускоро је постао звезда. Између 1918. и 1943. у познатој концертној дворани Карнеги Хол у Њујорку одсвирао је 92 концерта. У истом је раздобљу написао само шест дела: како композитору живот далеко од отаџбине му је тешко пао. „Када сам изгубио своју отаџбину, изгубио сам и себе... Немам воље да стварам без традиција и руског тла под ногама“, знао је да каже.

Рахмањинов се за време Другог светског рата много бринуо о Русији и слао новац који би зарадио на концертима Црвеној армији. Нажалост, није дочекао победу Русије. Умро је 1943. у Беверли Хилсу.

3. Николај Берђајев (1874–1948)

Николај Берђајев

Берђајев, филозоф који је створио концепт „руског религиозног егзистенцијализма“ није желео да напусти СССР. Ипак, његова критика бољшевика, које је сматрао ригорозним рационалистима, није му оставила избора. 1922. је ухапшен. „Власти су ми рекле да сам протеран и да ће ме убити ако покушам да се вратим“, присећао се Берђајев у својим мемоарима.

Заједно са другим  противницима бољшевизма, Берђајев је био присиљен да напусти Русију на такозваном „филозофском броду“. Живео је у Немачкој и Француској, никада није престао да пише и постао је врло познат на западу, посебно по својој књизи „Ново средњовековље“. Он сам је, међутим, остао потиштен и недостајала му је отаџбина. „Добро сам познат у Европи и Америци, моји радови су преведени на многе језике. Једина земља која не зна готово ништа о мени је моја Русија“, писао је.

4. Игор Сикорски (1889–1972)

Игор Сикорски

Положај Сикорског у Русији пре револуције није могао бити бољи, био је буквално изнад облака. Овај талентовани дизајнер летелица направио је први тешки авион са четири мотора на свету. Добио је неколико ордена од самог цара. Као шеф сопствене компаније Сикорски је производио руске војне авионе у време  Првог светског рата, али је 1917. изгубио све.

Сикорски, који је био одан Николају II, побегао је из Русије преко северне границе, преселио се у Француску, а затим у Сједињене Државе, где је почео све из почетка. Његова компанија Sikorsky Aircraft Corporation је у 1940-им и 1950-им била веома успешна, углавном због својих иновативних, технолошки софистицираних хеликоптера. Ову компанију је 2015. купио Lockheed Martin

Сам Сикорски је целог свог живота редовно посећивао службе Руске православне цркве и остао родољуб упркос свим успесима које је постигао у Америци. „Морамо радити и научити све што може да нам помогне да препородимо нашу отаџбину“, говорио је.

„Филозофски брод”: Зашто је Лењин протерао руске интелектуалце?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још: