Јуначки подвиг страшног Црвеноармејца: „Максимом“ покосио стотине хитлероваца

Наиме, иако практично усамљен, успео је да задржи цео један немачки батаљон у нападу, који је на његове позиције јуришао готово 20 пута. Упркос томе, што је том приликом и сам тешко рањен, успео је да ликвидира више од 300 „хитлероваца“ и спасе своју чету од уништења. 

Вјачеслав Иванович Чемодуров се родио 1919.године у граду Саратов, у радничкој породици. Похађао је основну школу до шестог разреда, када је остао без оба родитеља и почео да се брине сам о себи. Напустио је школу, и почео да ради у локалној штампарији. Убрзо је дошао Велики рат. Августа месеца 1943.године ступа у редове Црвене армије, и то у пешадијске јединице Брајнског фронта. Ускоро учествује у Курској бици, а после тога и у операцији Црвене армије за ослобођење Белорусије. Током ових борби бива и рањен. За одлично приказано ратно умеће и иницијативу у овим борбама, одликован је орденом Црвене Звезде и двема медаљама.

Старешине које су му биле надређене, одмах су у њему препознале веома храброг борца, који је поред те врлине био и веома покретљив, снажан и издржљив. Посебно је вешто руковао митраљезом, и имао неку урођену тактичку интелигенцију за преглед фронта, што је било од изузетне важности за његово формацијско место.

Село Руднаја је била централна тачка непријатељског одбрамбеног распореда у рејону града Жлобин. Немачке јединице су га веома добро утврдиле и оспособиле за упорну одбрану. Село је било премрежено рововима пуног профила. Фортификације су  биле увезане са бункерима, у којима су се налазиле немачке посаде са митраљезима. Целокупан појас локалних комуникација и околних ораница, који је гравитирао према овом селу, миниран је великим бројем противтенковских и противпешадијских мина, а одсеци фронта су раздвојени бодљикавим жицама.

Немачко упориште се мора  уништити

На одбрамбени појас насељеног пункта Руднаја, изведено је неколико самосталних тенковско-пешадијских напада, али без успеха. Совјетска команда је морала темељитије да припреми акцију сламања овог истуреног немачког упоришта. Чемодуров је био у саставу 3.пешадијског батаљона који је имао задатак да преко брисаног простора подиђе предњем крају одбране села, и стави је под ватрену контролу. У духу ове заповести, овај батаљон јачине 500 бораца је из покрета прешао у напад, али је дочекан ураганском ватром непријатеља који је практично цео стрељачки строј приковао за земљу.

Користећи алат за пресецање жица, као и ашове и бајонете за чишћење минских поља, група са Чемодуровом је успела некако да се докопа првих ровова, и да у блиској борби истера непријатеља са његовог предњег краја одбране.

После артиљеријске припреме, батаљон је покушао да настави са својим продором ка централном делу непријатељског одбрамбеног распореда, али је дочекан снажном ватром неупоредиво бројнијег непријатеља, коме су у међувремену пристигла појачања. Приметивши једну узвишицу која се налазила непосредно изнад ровова, Чемудоров је донео смелу и кључну одлуку. Да је заузме са својим митраљеским одељењем. Група војника на челу са Вјачеславом је успела некако да се докопа те узвишице, и да га са приручним средствима додатно утврди, и претвори у привремену отпорну тачку. Са ове тачке, Чемудоров је могао да осматра и ватром покрије ближу тактичку дубину непријатеља.

Немци организују противудар на истурену совјетску чету

Ускоро је уследио немачки противудар на лево крило чете која се налазила у заузетом рову. Напад је подржавала батерија минобацача. Развила се жестока битка на левом крилу фронта, у којој су совјетски војници пружили жилав отпор и одбили први напад непријатеља. Недуго затим, Чемодуров је на свом нишану видео групу непријатељских војника јачине једног пешадијског вода, који су почели из дубине да појачавају предње крајеве немачког фронта. Отворио је ураганску ватру по непријатељу, практично по живом месу, и преполовио немачку формацију. Уочивши митраљеску тачку која је збрисала један немачки вод, непријатељска концентрација минобацачке и митраљеске ватре преноси се на део фронта где се налазио Чемодуров са својим војницима. Једноставно, ова ватрена тачка се морала ликвидирати, да би уопште успео немачки противудар у циљу поновног заузимања изгубљене одбрамбене линије.

У том смислу команда немачких снага врши прегрупацију својих јединица унутар села, и практично са свим расположивим снагама креће у правцу Чемодурова и његове чете која се делом налазила у заузетом рову, а делом била разасута по околним шумарцима. У нападу на ову чету у једном моменту учествује цео један немачки батаљон, којег је подржавало неколико батерија минобацача. Добро организованим нападом са бокова, Немци успевају да под пуну ватрену контролу ставе брисани простор иза леђа истурене чете, и на тај начин је практично одсеку од осталих совјетских снага.

Наредник Вјачеслав Иванович Чемодуров

Архивска фотографија

Без обзира на крајње неповољан и опасан развој ситуације, Чемодуров и његова чета остају на заузетим позицијама. Пошто је немачки напад обезбедио изолацију ове чете од евентуалних појачања из дубине, непријатељ све расположиве снаге усмерава у правцу истуреног совјетског „клина“, а све у циљу његовог окружења и физичке ликвидације. Међутим, на њиховом путу се испречио храбри митраљезац који је непрекидно деловао по непријатељу који се груписао на неких 200-300 метара од совјетских војника, и спремао за одсудни напад. Немачке ударне групе бомбаша никако нису могле да приђу Чемудорову, и ликвидирају његову позицију употребом ручних бомби. Његов положај је покривао практично цео простор, и то како са фронталне стране, тако и са бокова. Револтирани овом ситуацијом која „тапка у месту“ ради једне обичне митраљеске позиције, непријатељ одлучује да цело ово подручје буквално „сравни са земљом“. Комплетна артиљерија која је била у саставу овог немачког батаљона, укључујући ту и привлачење протитенковских топова Pak-40, крећу да дејствују ка Чемодурову и његовим храбрим војницима. Користећи силину артиљеријског удара, који се састојао од неколико стотина минобацачких и топовских граната, као и облак густог дима који се том приликом формирао око совјетског положаја, непријатељу је пошло за руком да се приближи на мање од 100 метара од бранилаца. Ускоро је престала да дејствује немачка артиљерија, која је могла да закачи и своје истурене делове који су се исувише приближили објекту напада.

Чемодуров и његов „Максим“ против целог немачког батаљона

Немачка пешадија је кренула у завршну фазу напада. Предњи крај је толико пришао да само што није упао у ровове са малобројним совјетским војницима, који су повадили пиштоље и хладно оружје за одсудну борбу. У том моменту, на изнанеђење свих а посебно Немаца, огласио се Чемодуров са својим митраљезом. Његовим силним огњем немачки стрељачки строј је потеран назад ка полазним позицијима. Међутим, упркос изненађењу Немци нису одустајали. Ускоро је према совјетским позицијама, са основним тежиштем ка месту одакле је дејствовао Чемодуров, организовано чак 19 узастопних јуриша у којима је учествовао целокупан немачки батаљон, укључујући ту и његове официре. Међутим, сви ови напади су одбијени захваљујући невероватно упорном и пожртвованом Чемодурову. Током ових борби наредник Вјачеслав Чемодуров је тешко рањен. Међутим, без обзира на тешку рану, он је дејствовао све док Немци коначно нису одустали од својих напада, и док истурени совјетски „клин“ није дефинитивно очуван!

Искористивши пад мрака, на позиције ове чете су пристигла појачања из дубине фронта.Убрзо се на позиције где се налазио Чемодуров, пробила група совјетских војника који су га затекли у веома тешком стању, које је  узроковано обилним крварењем. Такође и његово оружје је било практично избачено из строја услед великих оштећења задобијених у борби. Он је хитно на носилима пребачен у батаљонски стационар, где му је ванредним ангажовањем лекарског особља спашен живот. Вјачеслав Иванович Чемодуров је преминуо децембра месеца 1957.године у Харкову, у својој 38.години живота.

За овај подвиг без преседана, где је практично сам одбио напад целог једног немачког батаљона, наредник и командир митраљеског одељења 79.пч/858.пп, Вјачеслав Иванович Чемодуров је одликован Орденом хероја Совјетског Савеза (медаља „Златне Звезде“), које му је уручена заједно са орденом Лењина. Ово високо, тачније највише одликовање СССР-а додељено му је 15.јануара 1944.године.

Прочитајте такође! Последњи херој Великог рата: 5 пута горео у својој самохотци, уништио преко 500 хитлероваца

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!