Неуобичајено понашање руске војске било је прво непријатно изненађење за великог Наполеона. Надајући се брзој победи, француски цар је окупио своју огромну вишенационалну војску и ушао у Русију не наилазећи ни на какав отпор. Касније, док је био у изгнанству на острву Света Јелена, Наполеон се присећао да је имао „најбројнију војску која је икад ратовала на тлу Европе... Ојачан трупама из Пруске, Аустрије и Рајнске конфедерације, под својом командом сам имао 480 000 војника...”
С обзиром да је било веома тешко снабдевати тако велику војску током дужег временског периода, Наполеон се надао да ће се уобичајена одлучујућа битка одиграти убрзо после преласка границе, негде на територији данашње Литваније.
Међутим, десило се нешто сасвим неочекивано. Иако је руска војска (са око 240 000 војника) пружала снажан отпор француским освајачима, избегавала је велики директан сукоб и сваки пут се повлачила после неколико прикривених изненадних напада. Наполеон је описао претежно расположење које је владало у француској војсци када је после тешке битке средином августа ушла у Смоленск (240 километара од Москве):
„Читава војска је мислила да ће то бити крај нашег похода... Моји пукови су били запањени када су схватили да је после толико напорних и смртоносних маршева [два месеца после инвазије] њихов циљ све даљи, и почели су да брину због велике раздаљине која их дели од Француске”, записао је Наполеон у изгнанству.
Наполеонова војска улази у Москву
Getty ImagesНа крају је француски владар ипак дочекао своју велику битку: две војске су се сукобиле поред села Бородино, недалеко од Москве. Упркос томе што су се руске трупе у ноћи после битке повукле, Наполеон није постигао свој стратешки циљ. Руска војска је и даље била нетакнута. Док је његова армија поднела тешке губитке и требало јој је време да се опорави. Наполеон се надао да ће француске трупе моћи да поврате снагу у Москви, у коју су ушле недељу дана касније.
Међутим, поново је Наполеонов план пропао, овај пут због великог пожара који је захватио древну руску престоницу и који су становници Москве сами изазвали. „Овај пожар је све уништио. Био сам спреман на све, осим на тако нешто. Ко би могао да претпостави да ће људи спалити своју престоницу? Да није било тог кобног пожара, имао бих све што ми је потребно за моју војску. Наредне године [руски цар] Александар би склопио мир или бих ја стигао до Санкт Петербурга”, рекао је Наполеон британском лекару за време изгнанства. А док је био у Москви, Наполеон је непрекидно понављао: „Какав ужасан призор! Они сами себе спаљују... Каква одлучност! Какви људи! То су Скити!”
Наполеон се касније жалио на превремене и оштре мразове које је доживео у Русији. „Омануо сам само за пар недеља. Проучавао сам руске зиме током претходних 50 година... Мразеви су увек почињали 20 дана касније. Када смо стигли у Москву, било је минус 3 степена Целзијуса и Французи су то добро поднели. Али на путу [током повлачења] било је минус 18 и готово сви наши коњи су поцркали... Војници су изгубили наду... Растурили су се и страдали од руке непријатеља. А други су просто легли на земљу, заспали и умрли”, жалио се касније свргнути цар. Сматрао је да су временски услови главни разлог што је његова војска поражена.
Упркос понижавајућем поразу, Наполеон је хвалио лепоту руских градова. „Поглед на Смоленск, који се у облику амфитеатра простире на обалама Дњепра, чини прелепу слику”, записао је француски цар о граду у чијој близини је, према неким експертима, сакрио благо опљачкано у Москви.
Његови коментари о старој руској престоници били су још ласкавији: „Подигнута као Рим на седам брегова, Москва изгледа живописно. Човек треба својим очима да види овај град, полуисточњачки и полуевропски, са 200 цркава и на хиљаде купола различитих боја које се уздижу у небо, како би разумео шта смо доживели када смо га посматрали са узвишења Поклонаја гора.”
На Наполеона је дубок утисак оставио масован отпор који је руски народ пружио његовој инвазији, као што смо већ показали на примеру московског пожара. „Ни најмоћнија армија не може се изборити против целе нације која је одлучна да победи или погине. Нисмо се ми сукобили са Литванцима, који су били равнодушни посматрачи онога што се дешавало око њих. Сви људи који су били руске националности напустили су своје куће када смо ми пролазили. На свом путу смо наилазили само на напуштена или спаљена насеља чији су се становници ујединили у групе пружајући отпор нашој претходници.”
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
