Молотов и његов коктел: Шест чињеница о најоданијем Стаљиновом пријатељу

Историја
ОЛЕГ ЈЕГОРОВ
Вјачеслав Молотов је рођен 9. марта 1890. године. Он је био једна од кључних фигура совјетске историје, бољшевик од главе до пете и Стаљинов верни сарадник. Проживео је дуг и буран живот. Ево шта треба знати о том моћном и контроверзном човеку.

1. Из села у Кремљ

Молотов се родио као Вјачеслав Скрјабин, а касније је променио презиме („молот“ је на руском „чекић“). Рођен је у трговачкој породици у средишњем појасу Русије. Почетком 1910-их је ступио у револуционарни покрет и неколико година провео у затвору.

Његов први пријатељ међу познатим лидерима бољшевика био је Јосиф Стаљин. То пријатељство је утицало на цео каснији Молотовљев живот. Молотов је увек био одан и веран Стаљину, независно од функције на којој је био.

2. Обожавани Стаљин

Како се сећао совјетски писац Константин Симонов, „Молотов је био једини човек коме су очи засузиле док је говорио на Стаљиновој сахрани... иако је он више него било ко други имао разлога да осети олакшање“.

Молотов је био несаломиви стаљиниста, али је ипак крајем 1940-их пао у немилост. Смењен је са функције министра спољних послова, а Стаљин је наредио да се ухапси његова жена Полина Жемчужина и да се отера у прогонство у Казахстан као „сионистички шпијун“.

Молотов је волео своју жену, али је све то поднео ћутке и остао веран Стаљину. Молотовљев биограф Валентин Берешков је написао: „Молотов је имао само три здравице: ’За Стаљина! За Полину! За комунизам!’ Када су га питали ’Зашто за Стаљина када је он ухапсио Полину и тебе умало није уништио?’, Молотов је одговорио: ’Он је био велики човек’“.

3. Многе људе је послао на онај свет

За време Стаљинове чистке 1930-их уобичајене су биле пресуде по кратком поступку, и Молотов је у њима узео значајног учешћа. Он је потписао 372 „Стаљинова списка за стрељање“. То су спискови људи осуђених углавном на смрт стрељањем, а једним делом и на казну затвора. Реч је о кључним совјетским функционерима, и све је то урађено без судског процеса. Чак је и Стаљин потписао мање таквих спискова (357).

Касније, када је отишао у пензију, Молотов је признао да су поједини погубљени људи били невини. „Наравно, ми смо могли претерати. Било би апсурдно тврдити да Стаљин није знао ништа о томе, али је погрешно тврдити да је он једини кривац. Ми нисмо имали контролу над безбедносним службама“, рекао је он новинарима.

4. Обратио се народу када је почео рат

У лето 1939. године министар спољних послова СССР-а Вјачеслав Молотов и његов немачки колега Јоаким фон Рибентроп потписали су Пакт о неутралности између двеју земаља познатији као „Пакт Молотов-Рибентроп“. Тај споразум је подстакао Немачку и СССР на интервенцију и поделу Пољске.

Две године након потписивања поменутог споразума, 22 јуна 1941, Немачка је напала СССР. Тако је почео Велики отаџбински рат. Црвена армија није била спремна за напад и првог дана је доживела велике поразе. Народу се у име власти обратио Молотов јер Стаљин није желео то да учини.

„Наша борба је праведна. Непријатељ ће бити побеђен. Победа ће бити наша“, закључио је Молотов своје обраћање. То се и догодило након четири године и уз милионе жртава.

5. Изгубио је све што је имао

Убрзо после Стаљинове смрти Молотов је поново пао у немилост, овога пута после конфликта са новим лидером Никитом Хрушчовом. Остао је без свих својих функција и до краја живота био обичан пензионер. Власти су 1961. године искључили Молотова из Комунистичке партије.

Рехабилитован је тек 1984. (након 23 године) и поново враћен у партију. У народу су збијане шале на рачун стараца на челу Совјетског Савеза – говорило се како је тадашњи совјетски лидер Константин Черњенко у својој 73. години припремао свога наследника – 94-годишњег Молотова. Молотов је умро две године касније (1986), у својој 96. години.

6. Међународни бренд

Финци су у Зимском рату (1939-1940. између СССР-а и Финске) палили совјетске тенкове и камионе помоћу „бензинских бомби“. То су биле флаше напуњене смесом етанола, смоле и бензина. Израз „Молотовљев коктел“ коришћен је са иронијом, исто као што су бомбе бачене на Финску назване „Молотовљев хлеб“ јер је Молотов говорио да СССР из авиона баца Финцима храну.

Молотовљево презиме је искоришћено и у неким другим ситуацијама. На пример, град Перм (1.400 км источно од Москве) звао се Молотов од 1940. до 1957.

Данас се презиме Молотов, пре свега, асоцира са „Молотовљевим коктелом“, али постоје и музичке групе „Молотов“ (мексички реп-рок) и Molotov Solution (амерички хеви метал). Додуше, тешко да би се Стаљинов министар томе данас обрадовао.

Ако желите да сазнате више о томе како је Молотов изгубио сву своју власт после Стаљинове смрти прочитајте нашу причу Давитељ против давитеља: Борба за власт после Стаљинове смрти.