Пол Деларош: „Петар Велики”
Кунстхале у ХамбургуПрви руски цар који је узео титулу императора буквално је променио изглед земље. Основао је морнарицу и саградио Санкт Петербург као „прозор у Европу”. Такође је женама наложио да носе одећу у европском стилу са деколтеом, а бољарима да обрију дуге браде.
„Николај I на Сенатском тргу у Санкт Петербургу 14. децембра 1825. године”
Николај Ге: „Петар I саслушава царевића Алексеја Петровича у Петерхофу”
Као многи генијални људи, Петар је био нервозан и подозрив. Био је одлучан да задржи власт и сматрао је да његов син Алексеј кује заверу против њега, па га је ухапсио и затворио у тврђаву Петра и Павла. Ту је млади царевић умро из непознатих разлога (вероватно због мучења којима је био изложен).
Луи Каравак: „Портрет царице Ане Ивановне”
Третјаковска галеријаАна, братаница Петра Великог, 20 година је провела у Војводству Курландије. 1730. године, после смрти Петра II, унука њеног деде, била је позвана да преузме руски престо. Она је, међутим, у Санкт Петербург са собом довела свог миљеника и љубавника Ернеста Бирона. Он је читаву следећу деценију из сенке владао империјом.
Валериј Јакоби: „Дворске луде на двору царице Ане”
Третјаковска галеријаАну политика није много занимала. Волела је дворске трачеве и, помало налик на Луја XIV, била је лакомислена господарица која је волела дворске луде и много новца трошила на забаву.
Виргилијус Ериксен: „Портрет Јелисавете”
Музеј Царско селоЈелисавета Петровна била је ћерка Петра Великог и њена владавина је запамћена као доба просвећености. Основала је Московски универзитет, развила национално позориште и отворила Академију уметности. Практично је укинула смртну казну у Русији, с обзиром да ова казна за време њене владавина није извршена.
Валентин Серов: „Петар II и принцеза Јелисавета у лову с псима”
Државни Руски музејЈелисавета је била врло блиска са својим братанцем, младим царем Петром II. Они су често заједно приређивали забаве и одлазили у лов и у дуге шетње. На двору се чак причало о њиховом могућем браку. Да је до тога дошло, знатно раније би постала царица. Међутим, морала је да чека 11 година и да се на трону смене још два цара пре него што је коначно понела круну.
Владимир Боровиковски: „Катарина Велика”, 1779.
Уметнички музеј „Коваљенко”Ова немачка принцеза била је изузетно моћна и имала је једну од најдужих владавина (34 године). Наследила је свог мужа, необичног и слабоумног цара Петра III, који је Немачку волео више него Русију.
Владимир Боровиковски: „Катарина Велика у шетњи по парку у Царском селу”, 1794.
Третјаковска галеријаКатарина је била модерна, напредна владарка. Она се чак дописивала са Волтером и Монтескјеом. Све до старости Катарина је имала велики број љубавника и миљеника, којима је поклањала скупе дарове, па чак и дворце. Када је имала 60 година, њеном најмлађем љубавнику било је 20. Често је путовала између Санкт Петербурга и Москве. На том путу је подигла неколико двораца, тако да је успут могла да се одмори у луксузном окружењу. У неким резиденцијама је боравила само једном.
Степан Шчукин: „Портрет императора Павла I ”
Државни Руски музејНејаки син моћне Катарине није био човек великог интелекта, као ни његов отац Петар III. Осим тога, имао је осетљив нервни систем. Као мали дечак волео је војне игре, униформе и маршеве, које је често организовао у Гатчинском дворцу.
Владимир Боровиковски: „Портрет цара Павла I”
Павле је свуда видео издају и живео је у страху да ће бити убијен. Зато је саградио Михаиловски замак у Санкт Петербургу са снажном одбраном, укључујући ровове који су га окруживали као средњовековну тврђаву. Међутим, судбина га је надиграла: убијен је у својој спаваћој соби у замку. Осим тога, његов син је знао шта се припрема, али није учинио ништа да то спречи.
Франц Кругер: „Портрет Александра I”, 1837.
ЕрмитажТај син који је знао за убиство оца био је Александар I. Био је омиљени унук Катарине Велике и обећао је да ће владати као његова бака. Био је цар-просветитељ, који је својим велможама донео просперитет.
Никола Госе: „Тилзитски сусрет: Наполеон, руски цар Александар I, Луиза и Фридрих Вилхелм III, краљ Пруске”, 1807.
Александар I је слављен као победник над Наполеоном и ослободилац Европе. Једини проблем с њим био је у томе што није волео власт и што је био врло попустљив. Зато су неки људи, када је умро на југу Русије, тврдили да је у ствари лажирао своју смрт, прерушио се у монаха и наставио живот у тајности.
Јегор Ботман: „Портрет Николаја I”
Пушкински музејУ поређењу са својим попустљивим братом Николај је био строг владар, који је основао Треће одељење, прву руску тајну полицију задужену за праћење људи и политичких спорова. За време његове владавине цензура је била на врхунцу.
„Николај I на Сенатском тргу у Санкт Петербургу 14. децембра 1825. године”
За време релативно либералне владавине Александра I његово племство је коначно видело како живе Европљани и одлучило да је Русији потребан сопствени устав који би ограничио царску самовољу. Тајна друштва, кружоци и састанци довели су до устанка Декабриста на Сенатском тргу у Санкт Петербургу, који је сурово угушен.
Јегор Ботман: „Портрет Александра II”
ЕрмитажСтил владавине се у Русији током 19. века мењао. Либерални приступ Александра I смениле су цензура и тајна полиција Николаја I, да би се део слобода вратио под Александром II.
„Портрет Александра II” непознатог уметника
ЕрмитажАли када људи осете слободу, обично дижу устанке и примењују револуционарни тероризам, као током владавине Александра II. Он је ослободио сељаке и укинуо кметство у Русији. Па ипак, било је неколико покушаја атентата на њега. На крају је убијен помоћу бомбе. Чак и после његове смрти људи су покушавали да га докрајче: погледајте само трагове ножа на слици који су начињени за време Октобарске револуције.
Иван Крамској: „Портрет Александра III”
Државни Руски музејАлександар III је био типичан Рус: велик, снажан и храбар. Једном приликом је путовао са својом породицом када се догодила тешка железничка несрећа, која је однела многе жртве, укључујући његове слуге и пратиоце. Међутим, царска породица је чудом остала неповређена. Александар III је чак, као Атлас, успео на раменима да задржи кров вагона док није стигла помоћ.
Валентин Серов: „Портрет Александра III”
Државни Руски музејАлександар је био човек великог срца. Био је породичан човек, непретенциозан у свакодневном животу. Често је радио до касно у ноћ. Постоји једна анегдота о његовом смислу за хумор: Једном се војник по имену Орешкин напио у кафани и направио џумбус, па су људи покушали да га смире. Показали су му царев портрет који је висио на зиду и рекли му да треба да поштује присуство монарха. Орешкин је онда грубо рекао да га није брига за цара, па је против њега покренута тужба. Али када је Александар III за то чуо, ослободио је Орешкина, рекавши да ни њега није брига за тог војника.
Иља Рјепин: „Портрет Николаја II”, Историјски музеј
Трагично познат по томе што је убијен са целом својом породицом, последњи руски цар је изгледа био пријатна особа. Волео је своју жену Александру, уживао у вожњи бродом, лову на дивље птице и у другим обичним стварима. Није био човек власти.
Валентин Серов: „Портрет Николаја II”
Третјаковска галеријаНесрећна Николајева судбина довела је до тога да буде запамћен као Николај Крвави. За то је пре свега одговорна трагедија која је пратила његово крунисање. У масовном окупљању, које је лоше организовано, до смрти је прегажено 1379 људи, а још много више је повређено. Осим тога, његову владавину обележили су Први светски рат и Октобарска револуција.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
