Нови докази: Да ли се Гагаринов авион срушио због погрешне команде са земље?

Global Look Press
Ловац МиГ-15УТИ у коме су се налазили први човек у космосу, руски космонаут Јуриј Гагарин и инструктор Владимир Серјогин, срушио се због погрешне команде са земље, тврди Арсениј Миронов члан подкомисије која је на расветљавању овог случаја радила у оквиру велике владине комисије.

Јуриј Гагарин погинуо је пре тачно пола века, 27 марта 1968. године, приликом тренажног лета заједно са копилотом Владимиром Серјогином, када се њихов школски ловац МиГ-15УТИ срушио недалеко од села Новоселово Владимирске области, 65 километара од аеродрома Чкаловски са кога су полетели.

Према званичној верзији до трагедије је дошло тако што је после нуспешног оштрог пилотског маневра авион пао у ковит због „измењене ситуације у ваздуху“ и срушио се. Чиме је тачно био проузрокован тај маневар истрага није успела да открије, преносе медији.

По речима Миронова, у близини зоне лета Гагариновог и Серјогиновог авиона задатак је обављао и МиГ-15УТИ којим је управљао пилот Андрејев. Како је експерт истакао Гагаринов ловац се нашао у суперкритичном режиму лета због маневра којим је покушао да избегне МиГ-15 који је изненада приметио усред облака.

Миронов тврди да је одговор на питање о узроцима страдања првог човека који се отиснуо у свемир, пронашао помно ишчитавајући прву редакцију дешифрованих фрагмената Гагаринове комуникације радио-везом са земљом.

На Гагариново обраћање у 10:29:57 „задатак у зони 20 завршен. Молим дозволу за курс од 320 степени“ руководилац летова (или његов помоћник) одмах је одговорио: „Одобравам“, очигледно не примећујући на екрану радара опасно приближавање Гагариновог и Серјогиновог авиона и летелице Андрејева. Да је руководилац летова обављао свој посао, морао је, погледавши на екран радара, команду „Одобравам“ одмах да допуни са две речи „Без спуштања“. Међутим речи „Без спуштања“ нису биле изговорене, објаснио је Миронов.

Он је нагласио да би у случају исправне команде Гагаринов авион избегао опасно приближавање са Андрејевљевим авионом и судбоносни маневар скретања.

Миронов наглашава да стручњаци током истраге несреће нису успели да установе ко је пратио радар у тренутку трагедије и био у обавези да региструје приближавање ознака летелица.

Додао је и да је током истраге свесно рађено на искривљавању чињеничне ситуације у време несреће.

Раније је писано да је најизгледнији узрок несреће маневар избегавања метеоролошког балона.

Сазнајте такође: Последњи испраћај Јурија Гагарина

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“