Веровали или не, операција коју је совјетски доктор Леонид Рогозов извео на себи није била једини овакав случај. Још 1921. године амерички хирург доктор Eван О'Нил Кејн извео је експеримент у којем је себи извадио слепо црево и сам зашио рану.
Разлика између овог и Рогозовљевог случаја је у томе што совјетски доктор није био у комфорној операционој сали окружен тимом професионалних хирурга спремних да му помогну ако нешто крене по злу. Он то није радио због науке, већ како би преживео.
Између живота и смрти
1960. године млади 27-годишњи хирург Леонид Рогозов прикључио се Шестој совјетској експедицији на Антарктику. Наредне године почео је да ради као лекар у новоотвореној Новолазаревској истраживачкој станици.
29. априла 1961. године Леонид Рогозин се разболео. Осећао је слабост, мучнину, имао је високу температура и трпео бол у доњем десном делу трбуха. Рогозов је себи одмах поставио дијагнозу: акутна упала слепог црева. Проблем је био у томе што је он био једини доктор у станици. Осим тога, превоз је било немогуће организовати. У близини се није налазио ниједан авион, а осим тога, лоши временски услови нису дозвољавали летење.
Јуриј Верешчагин
Компликација у облику перитонитиса могла је довести до фаталног исхода. Зато је Рогозов морао брзо да реагује. Како је касније рекао његов син Владислав, његов отац се налазио на ивици живота и смрти, није могао да нађе помоћ и морао је сам да се оперише.
„Морао је да отвори свој стомак и да извади црева”, сећа се Владислав. „Није знао да ли је то уопште изводљиво.”
Неизбежна операција
Операција је изведена 30. априла. Леониду су асистирали метеоролог Александар Артјомов, који му је помагао са медицинским инструментима, и инжењер Зиновиј Теплински, који је држао огледало и лампу.
Рогозов се налазио у полуседећем положају ослоњен на леву страну тела. Након што је себи дао локалну анестезију убризгавши инјекцију прокаина, начинио је рез дуг 12 центиметара на доњој десној страни трбуха. Уз делимичну помоћ огледала, а делом се ослањајући на додир, почео је да тражи слепо црево.
Јуриј Верешчагин
Његови асистенти замало се нису онесвестили када су видели како Рогозов тражи слепо црево у својој утроби. Шеф станице Владислав Гербович, који је такође присуствовао операцији, присећа се да су двојица асистената били бледи као креч, али су дали све од себе да остану прибрани.
30-40 минута после почетка операција Рогозов је осетио слабост и вртоглавицу, због чега је морао да прави кратке паузе од 5-10 секунди сваких 5 минута. Доктор је покушао да остане смирен и концентрисан током читавог процеса.
Међутим, у завршној фази Рогозов замало није изгубио нерве. „Ево га коначно, проклето слепо црево! Са ужасом примећујем да на крају има црну мрљу. То значи да би пукло да сам чекао само још један дан... Срце ми се стегло и приметно успорило рад, осећао сам као да су ми руке од гуме. Па, мислио сам, лоше ће се завршити. Све што ми је преостало је да извадим слепо црево”, присећао се касније.
Операција је трајала укупно сат и 45 минута и успешно је завршена. Пет дана касније температура се нормализовала, а после још два дана извађени су конци.
Други Гагарин
Када се Леонид Рогозов вратио кући, дочекан је као херој и славна личност. Постао је познат не само у Совјетском Савезу, него и у иностранству.
Рогозову су били посвећени бројни чланци, књиге, филмови и песме. Добио је на стотине писама од људи из целог Совјетског Савеза и других земаља. За своју храброст је одликован Орденом рада са црвеном заставом, што је једно од највиших одликовања Совјетског Савеза. Такође му је додељен стан у Лењинграду.
В.Федосејев / TASS
Из неког разлога Рогозов је упоређиван са првим човеком у космосу Јуријем Гагарином, који је свој легендарни лет извео 18 дана пре Рогозовљеве операције. Рогозов, истина, није био први човек на свету који је сам себи извадио слепо црево, али је у Совјетском Савезу доживљаван као неко ко је учинио немогуће. У сваком случају, услови у којима је операција изведена били су врло неповољни.
„Постојала је значајна сличност међу њима, јер су обојица имали 27 година, обојица су потицали за радничких породица, а постигли су нешто што нико пре њих није успео да учини. Били су прототип идеалног националног суперхероја”, каже његов син Владислав.