Први владар Руске земље је био Рјурик, оснивач династије Рјуриковича. Међутим, није познато где се тачно налазила његова резиденција, у Ладоги или Новгороду. Зато се зна да је његов наследник Олег из Новгорода одузео своме брату Асколду Кијев, и толико му се град допао да се сам тамо настанио. Рекао је чак: Нека Кијев буде мајка руским градовима! Отад су кијевског владара сматрали најважнијим кнезом у Русији. Тако је било све до најезде Монгола у 13. веку.
Следећи главни град је постао Владимир, који је на северу имао бољу заштиту од Монгола. У другој половини 14. века је дошло до спајања Владимирске, Московске и Суздаљско-Нижегородске кнежевине.
Захваљујући својој доброј позицији и јаким кнежевима, Москва је узела под своје Новгород, Твер, Псков, а касније је проглашена престоницом руског царства (Иван Грозни постаје први руски цар 1547. године)
1712. Петар Велики је прогласио Санкт Петербург главним руским градом. Руска престоница је добила излаз на море.
1918. Лењин је вратио Москви звање главног града, бојећи се да Санкт Петербург може бити освојен уколико дође до стране војне интервенције у грађанском рату.
1922. године Москва је званично постала главни град Совјетског Савеза, а 25. децембра 1991. главни град Руске Федерације.
Прочитајте такође! Главни узрок настанка Москве: Страственост руских кнезова
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу