Кијев (882 – 1243)
Први владар Руске земље је био Рјурик, оснивач династије Рјуриковича. Међутим, није познато где се тачно налазила његова резиденција, у Ладоги или Новгороду. Зато се зна да је његов наследник Олег из Новгорода одузео своме брату Асколду Кијев, и толико му се град допао да се сам тамо настанио. Рекао је чак: Нека Кијев буде мајка руским градовима! Отад су кијевског владара сматрали најважнијим кнезом у Русији. Тако је било све до најезде Монгола у 13. веку.
Владимир (1243 – 1389)
Следећи главни град је постао Владимир, који је на северу имао бољу заштиту од Монгола. У другој половини 14. века је дошло до спајања Владимирске, Московске и Суздаљско-Нижегородске кнежевине.
Москва (1389-1712)
Захваљујући својој доброј позицији и јаким кнежевима, Москва је узела под своје Новгород, Твер, Псков, а касније је проглашена престоницом руског царства (Иван Грозни постаје први руски цар 1547. године)
Санкт Петербург (1712 – 1918)
1712. Петар Велики је прогласио Санкт Петербург главним руским градом. Руска престоница је добила излаз на море.
Москва (1918 – до данашњег дана)
1918. Лењин је вратио Москви звање главног града, бојећи се да Санкт Петербург може бити освојен уколико дође до стране војне интервенције у грађанском рату.
1922. године Москва је званично постала главни град Совјетског Савеза, а 25. децембра 1991. главни град Руске Федерације.
Прочитајте такође! Главни узрок настанка Москве: Страственост руских кнезова