Какву улогу су одиграли СССР и Русија у корејској кризи?

Свет је 27. априла 2018. године са олакшањем дочекао охрабрујуће фотографије Ким Џонг Уна и Мун Џае Ина (шефова Северне и Јужне Кореје). Они су стегли један другоме руку и топло се поздравили. Први пут после неколико деценија лидери ових двеју земаља су преговарали о миру.

Формално су Северна и Јужна Кореја још увек у рату. После Корејског рата 1950-1953. није потписан мировни споразум. САД и СССР су имали доста везе са тим војним конфликтом и поделом Кореје.

Американци повлаче линију

У августу 1945. године Јапан је капитулирао и то је био крај Другог светског рата. Савезници су се, међутим, суочили са још једним проблемом: требало је решити шта да се ради са Корејом коју су Јапанци окупирали још 1910. године.

Вашингтон је одлучио да се Кореја подели на два дела. „Био је то предлог у америчком духу: да се Кореја подели на две половине по 38. географској паралели, тј. на два готово једнака дела“, рекао је руски стручњак за Северну и Јужну Кореју Константин Асмолов за портал Lenta.ru. Москва је прихватила тај план, али су и просовјетски настројени северни Корејци и њихови проамерички настројени јужни сународници веровали да ће под сопственом влашћу ујединити земљу.

Ким Ил Сунг, совјетски официр

Ким Ил Сунг, лидер Северне Кореје, бивши совјетски официр.

Getty Images

СССР је у Пјонгјангу имао свог човека. Био је то Ким Ил Сунг, официр који је најпре руководио партизанским одредом на северу Кореје, да би 1940. године прешао совјетску границу и ступио у Црвену армију, где је званично добио чин капетана. Његов син, будући вођа Северне Кореје Ким Џонг Ил, рођен је у Русији и имао је руско име Јуриј Ким (али само док се и он и његов отац нису вратили у отаџбину).

Стаљину је био потребан апсолутно лојалан човек који би управљао Северном Корејом, а Ким је био управо такав. „До Стаљинове смрти све политичке и кадровске одлуке у Северној Кореји доносила су совјетска војна лица и власти у Москви. Понекад су чак и Кимови говори писани у Москви“, написао је у свом чланку за Life историчар Јевгениј Антоњук.

Идемо у рат

Већ 1950. се испоставило да Северна и Јужна Кореја нису успеле да се уједине. Управо тада су Севернокорејци наговорили Стаљина да крену у рат, каже Константин Асмолов. „Они су га уверавали да на југу има 200.000 комуниста који су спремни да подрже офанзиву са севера. Стаљин је нерадо прихватио ту иницијативу“. И Совјети и Корејци су се надали да се САД неће умешати, али та нада је била узалудна.

За југ је ратовало 300-400 хиљада Американаца (званично у склопу трупа УН), док је Кина (такође савезница Северне Кореје) послала преко милион „добровољаца“ у борбу за Север. Што се тиче СССР-а, како се изразио Асмолов, он је „незванично појачао армију Северне Кореје авијацијом и стручњацима за везу и ПВО“. Резултат свега тога су биле 3 године рата и преко 4 милиона жртава, а граница је и даље остала на 38. паралели.

Доба Хладног рата

СССР није имао никакве односе са Јужном Корејом. До 1990. године дипломатски чак није ни признавао Сеул. Москва је све време била велики пријатељ Пјонгјанга.

„До почетка 1990-их Совјетски Савез је економски помагао Северној Кореји. Совјети су ту земљу третирали као стратешки штит против САД [у региону]. Са друге стране, СССР је учинио све да не допусти Северној Кореји улазак у орбиту Кине“, рекао је на предавању директор Корејске групе ризика (Korea Risk Group), професор Андреј Лањков.

Балансирајући између Москве и Пекинга (чији су односи били све гори од 1960-их), Северна Кореја је релативно добро живела у зависности од спољне помоћи. Пјонгјанг је почетком 1990-их дуговао око 2 милијарде долара социјалистичким државама, пре свега СССР-у. Када се Совјетски Савез распао све је кренуло низбрдо за династију Ким и за земљу којом су управљали.

Ново доба – нови приступ

Владимир Путин се рукује са председницом Јужне Кореје Парк Гун Хеј (2013-2017. године).

Reuters

Русија је почетком 1990-их успоставила дипломатске односе са Јужном Корејом. Од тада су економске везе између Москве и Сеула јаче него са економски нестабилним Пјонгјангом. На пример, за 9 месеци 2017. године промет робе између Русије и Јужне Кореје је износио 15 милијарди долара, док је у истом периоду са Северном Корејом износио само 74 милиона долара.

Када је реч о политици, у 21. веку и Русија, као и сав свет, не жали труда како би се смањила тензија и спречио конфликт са обе стране. Москва подржава санкције које су уведене Северној Кореји због њеног одбијања да обустави нуклеарни програм.

„Ми смо спремни да дамо допринос успостављању практичне сарадње између Северне и Јужне Кореје“, речено је у Министарству спољних послова поводом сусрета Ким Џонг Уна и Мун Џае Ина, и уједно је још једном истакнут традиционално неутралан став Русије.

Са друге стране, руски експерти сумњају да ће сусрет двојице корејских лидера заиста резултирати напретком без обзира на помпу са којом је приказан у медијима. Константин Асмолов каже тим поводом: „Ја сам у извесној мери разочаран стварним резултатом сусрета. Декларација коју су лидери потписали није ништа друго до помало необичан пакет обећања“. Корејска криза се наставља, али Русија је сада углавном неутрални посматрач који је заинтересован за мир, за разлику од Совјетског Савеза који је безрезервно подржавао Пјонгјанг. И то је заиста напредак.

У нашем специјалном чланку Стаљин против циониста: Како су прогоњени совјетски Јевреји после Другог светског рата сазнајте нешто више о Стаљиновој послератној политици и његовом опхођењу према совјетским Јеврејима.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!