10 бродова који су прославили руску ратну морнарицу

Николај Гингазов /Global Look Press
Док су неки од њих део историје руске морнарице, други су учествовали у догађајима од светског значаја, као што је откриће континента.

Фрегата „Орел”

Модел руске фрегате „Орел”

Саграђен 1668. године, „Орел” (Орао) је био први руски војни брод конструисан у западном стилу, као велики једрењак. Њиме је командовао страни капетан (Холанђанин Давид Батлер), имао је посаду од 23 морнара који су такође били странци и 35 припадника руске пешадије („стрељци”). „Орел” је имао задатак да штити трговачке бродове у Каспијском језеру, али су га 1670. године заузели побуњеници козака Стенке Разина, који је повео велики устанак на југу Русије 1670-1671. Остављен на обали Волге, с обзиром да побуњеници нису могли да га користе, убрзо је пропао.

Једрењаци „Надежда” и „Нева”

Почетком 19. века Руско царство је припремало своју прву пловидбу око света. Руско министарство за морнарицу је зато набавило два британска једрењака „Леандера” и „Темзу”, који су у Русији добили нова имена: „Надежда” и „Нева”.  

За време експедиције (1803-1806) коју су предводили Иван Крузенштерн и Јуриј Лисјански, начињена су многа значајна открића на пољу ботанике, зоологије, етнографије и океанологије. 1805. године експедиција је открила ново острво (острво Лисјански) које је данас део америчке државе Хаваји.

Нажалост, после експедиције бродове је задесила трагична судбина. „Надежда” је страдала у леду 1808. године недалеко од обала Данске. А „Нева” је потонула 1813. године у бури у близини Аљаске.

„Надежда”

Борбени једрењаци „Восток” и „Мирни”

Модел „Востока”

Од 1819. до 1821. године Фадеј Белингсгаузен и Михаил Лазарев предводили су експедицију на борбеним једрењацима „Восток” и „Мирни”. Током ове  експедиције открили су Антарктик и у географске карте уписали 29 острва.

Обале, полуострва, истраживачке станице на Антарктику, па чак и планински венци на Меркуру названи су у част ових борбених једрењака. Осим тога, „Восток” је дао име и совјетском свемирском броду у којем је Јуриј Гагарин извео свој легендарни лет.

„Мирни”

Линијски брод „Азов”

Линијски брод „Азов” са 74 топа био је херој поморске Битке код Наварина (1827), када су савезничке снаге Британије, Француске и Русије поразиле отоманску и египатску морнарицу. Брод којим је командовао Михаил Лазарев, исти човек који је открио Антарктик, уништио је пет непријатељских бродова, укључујући и отомански главни брод са 80 топова.

„Азов” је био први брод у саставу Руске морнарице који је добио орден Заставе Светог Георгија, једно од највиших одликовања за бродове.

Ратни брод „Меркур”

Други и последњи руски брод који је одликован Заставом Светог Георгија био је ратни брод „Меркур”. За време Руско-турског рата (1828-1829) овај мали ратни брод са 18 топова био је приморан да учествује у бици против знатно надмоћнијег непријатеља. Сукобио се са два отоманска линијска брода: „Селимијем” са 110 топова и „Реал-бејем” са 74 топа.

На невероватан начин мали брод је успео да нанесе оштећења непријатељским дивовима, који су се повукли из битке и прекинули потеру. Тешко оштећен, „Меркур” је успео да побегне отоманским бродовима и придружио се руској флоти.

„Меркур” је преживео рат. Расходован је тек 1857. године због лошег стања у којем се налазио.

Крстарица „Варјаг”

На самом почетку Руско-јапанског рата, 9. фебруара 1904. године царска јапанска морнарица је блокирала руску крстарицу „Варјаг” и топовњачу „Корејац” у заливу Чемулпо. Руски бродови који су бројчано били у мањини ипак су успели да напусте луку и заподену битку против шест непријатељских крстарица и осам торпедних чамаца.

 „Варјаг” у Кронштадту

После дуге борбе „Варјаг” и „Корејац” су се вратили у луку тешко оштећени. Чланови њихових посада су бродове потопили и пребацили се на бродове неутралних земаља.

1905. године Јапанци су извукли „Варјаг” и почели да га користе под иманом „Соја”. 1916. године, када су Русија и Јапан били савезници, брод је враћен у Русију и добио је старо име.

Крстарица „Аурора”

Иако је „Аурора” учествовала у неколико ратова, укључујући Руско-јапански рат и Први светски рат, постала је позната по свом учешћу у Октобарској револуцији 1917. године. 25. октобра (7. новембра) плотун испаљен са овог брода означио је почетак напада на Зимски дворац. Тако је „Аурора” постала један од главних симбола Октобарске револуције.

Патролни брод „Туман”

Модел брода „Туман”

10. августа 1941. године совјетски патролни брод „Туман” (Магла) наишао је на три немачка разарача у близини острва Киљдин у Баренцовом мору. Након пуштања димне завесе „Туман” је покушао да стигне до обале. И поред тешких оштећења брода и погибије капетана, посада је наставила да се бори да га спасе. Под снажном непријатељском ватром морнари су чак подигли бродску заставу која је била оборена са јарбола.

„Туман” је на крају потонуо, али су димна завеса и обалска артиљерија отерали Немце и спасли 37 од 52 члана посаде.

И дан данас руски бродови који пролазе поред острва Киљдин спуштају заставе и дају дуг звучни сигнал у знак сећања на подвиг патролног брода „Туман”.

Прочитајте такође: Представљамо репрезентацију руске морнарице и њених 11 опасних играча

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“