Представљамо репрезентацију руске морнарице и њених 11 опасних играча

Colby Drake, U.S. Navy/Wikipedia
Највеће нуклеарне крстарице на свету, највеће борбене лебделице, разарачи са великом ватреном моћи, јуришни чамци и „страшне“ подморнице, штите обалу Русије и њене поморске интересе на међународном плану. Russia Beyond је направила листу ових заиста импресивних руских бродова

Тешка авио-носећа ракетна крстарица „Адмирал Кузњецов“

То је највећи брод који је пројектован у СССР-у и Русији (његов максимални депласман износи 61,390 хиљада тона).Тренутно је једини руски носач авиона који штити поморске интересе ове земље у светским океанима.

Овај брод је опремљен озбиљном количином различитог наоружања, које је карактеристично за бродове као што су ракетне крстарице. У његовом наоружању се налази дванаест противбродских ракетних лансера са ракетама типа П-700 "Гранит", затим систем противваздухопловне одбране "Кинжал" (192 ракете кратког домета у 24 лансирне јединице), осам модула са противваздухопловним хибридним топовско-ракетним системима „Кортик“ (експ. „Каштан“), као и ракетни систем „Удав-1М“ намењен борби против непријатељских подморница и торпеда, са 60 ракета.  Ово респектабилно наоружање, не допушта непријатељу да се уопште и приближи носачу авиона.

Овај брод је 2016. суделовао у руској противтерористичкој операцији у Сирији.

Тешка нуклеарна ракетна крстарица „Адмирал Нахимов“

Ова импозантан ратни брод спуштен је у воду 1986. године, а до 1992. године се звао "Калињин" када је преименован у данашње његово име - „Адмирал Нахимов“. Његова дужина износи 251 метара, а ширина 28,5 метара.

У периподу од 1980- 1998. године у састав совјетске, а потом и руске војно-морске флоте, ушло је укупно четири тешке нуклеарне ракетне крстарице пројекта 1144 „Орлан“. Прво је у оперативну фунцкију ушао „Киров (1980.године), а потом „Адмирал Лазарев“, „Адмирал Нахимов“ („Калињин“),  док је последњи из ове серије „Петар Велики“ ушао у поморске јединице  пролећа 1998.године.

У совјетској војно-морској флоти бродови пројекта 1144 Орлан (у ту групу припада и „Адмирал Нахимов“) били су ударни бродови такозване ''групе површинских бродова'', која у мирно време посматрали активности морнарица из држава НАТО-а, а посебно америчке морнарице. У случају почетка рата, такве групе требале су нанети изненадни и девастирајући удар по непријатељским снагама састављеним од површинских борбених бродова.

Импресивне димензије, снажна заштита, као и веома добро избалансирано ударно и одбрамбено наоружање, дали су Американцима повода да ове бродове назову "атомским борбеним крстарицама с ракетним наоружањем" (BCGN - Battlecruiser Carrying Guided Missiles, Nuclear-Powered) или само "ракетним борбеним бродовима".

Тешка нуклеарна ракетна крстарица „Петар Велики“

Димензије највећег ратног брода на свету, заиста су импозантне: пуни депласман износи 25.000 тона, брод је дугачак 251 метара, а висок 59 метара – као небодер од 20 спратова! Енергија коју заједно стварају два нуклеарна реактора била би довољна за цео један град од 200,000 становника. "Петар Велики" без пуњења горивом може 50 пута да обиће планету. Дужина свих ходника на броду износи преко 20 км. Брод развија максималну брзину од 32 чвора.

За 2019. и 2020. годину планирана је обимна модернизација "Петра Великог" и замена његовог ударног наоружања. Крстарица ће добити нове универзалне лансере за крстареће ракете "Калибр", "Оникс" и хиперзвучни "Циркон".

Ракетна фрегата „Адмирал Горшков“

Бродови пројекта 22350 имају депласман до 5400 тона и могу досегнути брзину и до 30 чворова. Опремљени су ракетним системима "Оникс" и "Калибр" (до 16 ракета), као и противваздухопловним ракетним системима великог домета "Полимент-Редут". До 2025. године руска ратна морнарица планира да у оперативну функцију стави укупно шест ракетних фрегата пројекта 22350.

Тренутно се две ове фрегате („Адмирал Горшков“ и „Адмирал Касатаново“) налазе у фази припреме за последњу фазу испитивања пред увођење у наоружање, док се до 2025. године очекује усвајање још четири ова брода.

Мали ракетни брод „Самум“

Мали ракетни брод класе „Сивуч“. Има две погонске гасне турбине које генеришу укупне снагу која је већа од 70 хиљада коњских снага, што му омогућава да развије брзину до 55 човора (102 км/ч) при висини таласа од 2 метра, и преко 40 чворова, када су таласи виши од 3,5 метара.

Мали ракетни брод „Самум“ је намењен уништавању брзих површинских пловила који се налазе у саставу борбене ескадре, као што су извиђачки бродови, али и они који обезбеђују одбрану приликом искрцавања морнаричке пешадије из поморско-десантних бродова. Ефикасан је у извршавању различитих задатака на морима (наоружан је са осам противбродских ракета 3М80 „Москит“), али је релативно „мршав“ када је у питању одбрана од ваздухопловних напада, јер је ограничен артиљеријским ПА наоружањем којег чине два шестоцевна 30-мм ротациона топа АК-630 и ракетним системом кратког домета М-4 „Оса-М“.

Гардијска ракетна крстарица „Москва“

Ово је први брод пројекта 1164 „Атлант“ – који представља класу ракетних крстарица ратне морнарице СССР/Русије. Поринут је у море 1982.године на доку бродоградилишта у Николајеву, а првобитно је носио име „Слава“.

На Западу ракетне крстарице пројекта 1164 зову „убице носача авиона“, највероватније због шеснаест противбродских ракета П-500 „Базалт“ (по НАТО класификацији SS-N-12 Sandbox) смештених на палуби брода. Ове ракете се могле да погоде циљ на раздаљини и до 550км, а њихова пробојно-рушећа бојева глава тежине 1000 кг могла је да потопи бродове димензија носача авиона. За овај брод је развијена и модернија верзија ове ракете која носи име П-1000 „Вулкан“ (SS-N-12 Mod 2 Sandbox), код које је за разлику од ракете П-500 бојева глава нешто умањена (макс.500 кг), али је зато оперативни домет знатно увећан (700-1000км). И једна и друга верзија ракете су оспособљене да носе и нуклеарне бојеве главе еквивалента експлозије и до 350кт ТНТ-а.

На крми брода смештена је палуба за полетање и слетање вишенаменског хеликоптера Ка-27, намењеног за транспорт и противподморничко деловање.

Нуклеарна нападна подморница „Северодвинск“

Нуклеарна нападна подморница четврте генерације „Северодвинск“, представља  за сада једину оперативну подморницу класе 885 „Јасен“. Њена изградња је започела 1993. у бродоградилишту Севмаш и трајала је до средине 2010.године када је спуштена у воду. У оперативној употреби се налази од 2014.године, у саставу Северне флоте.

Подморница је наоружана са десет торпедних апарата калибра 533 мм и лансерима за крстареће ракете „Калибр“ и „Оникс“, у конфигурацији 8х4 (до 32 КР).Крстареће ракете 3М14 „Калибр“ спадају у универзално оружје које се може применити против копнених, али и поморских објеката као што су површински бродови. Њихов домет је доста дискутабилан и по разним изворима се креће у распону од 1,500-2,600 км, када је у питању верзија ракете која напада копнене циљеве. Поморска верзија ракете класе море-море, има нешто мањи домет и он се креће у распону од 440-660км.

„Северодвинск“ је посебан по томе што торпедни апарати нису смештени на прамцу, него иза централне коморе, тако да је на прамцу ослобођено место за велику хидроакустичну антену „Иртиш-Амфора“.

Дизел електрична нападна подморница Б-271  „Колпино“

Представља шесту по реду дизел-електричну подморницу класе 636.3 „Варшавјанка“, која се од 2016.године налази у саставу Црноморске флоте, тачније њене 4.самосталне подморничке бригаде. У саставу ове флоте налази се још пет оперативних подморница исте класе: Б-261 „Новорусијск“, Б-237 „Ростов-на-Дону“, Б-262 „Стари Оскол“, Б-265 „Краснодар“ и Б-268 „Велики Новгород“.

Ове подморнице су опремљене најновијим крстарећим ракетама 3М14  "Калибар" домета 1,500+км, а које су смештене у четири лансирне јединице. Способна је да открије циљеве на удаљености која су 3 до 4 пута веће од домета радарских система потенцијалног противника.

У Северноатлантском савезу она је добила назив "Црна рупа" због њених изузетних техничко-тактичких способности који укључују пловидбу на великим дубинама, што узрокује веома сложено детектовање њеног присуства.

Дизел електрична нападна подморница Б-237 „Ростов-на-Дону“

Представља другу по реду дизел-електричну подморницу класе 636.3 „Варшавјанка“, која се од 2016.године налази у саставу Црноморске флоте, тачније њене 4.самосталне подморничке бригаде.

Подморнице модернизованог пројекта 636.3 опремљене су новим нападно-навигационим уређајима и најновијим аутоматизованим информацијско-управљачким системом. Заједно са снажним торпедно-ракетним наоружањем (крстареће ракете Калибар), „Варшављанка“ је постала још опасније оружје

Дизел-електрична подморница Б-237 „Ростов-на-Дону“, имала је и своје ватрено крштење у Сирији када је 8.децембра 2015.године из акваторије Средоземног мора лансирала крстареће ракете „Калибр“ на позиције тзв. Исламске државе у рејону сиријског града Рака.

Десантни ховеркрафт 12322 „Зубр“

Спада у највеће „лебдеће“ десантне бродове на свету.Њихов капацитет достиже и до 150 тона корисног терета, од чега то могу бити три основна борбена тенка  или 1о оклопних борбених транспортера укупне масе 130 тона са 140 војника у склопу десантних снага. Када се превози искључиво морнаричка пешадија овај „лебдећи“ брод може да превезе цео један батаљон војске (и до 500 војника са наоружањем и личном опремом).

Погоне га мотори који сумарно дају снагу од 50,000 коња, што омогућава овом броду да са пуним капацитетом плови брзином и до 60 чворова (око 115 км/ч) на даљину и до 300 наутичких миља.

Од наоружања ту се налазе два вишецевна лансера ракета А-22 „Огонь“ са ракетама калибра 140мм. У једном ВЛР се налазе 22 ракете, које углавном служе да непосредно подрже десантну групу која се искрцава на тло. Максимални домет ових ракета је око 4,5 км, а укупан борбени комплет ових ракета је до 130 пројектила по једном броду. Ту се налазе и два модула са шестоцевним аутоматским топовима Ак-630, са укупни 3000 граната, као и осам лаких преносних ракетних система „Игла“ који служе за непосредну одбрану брода од напада из ваздуха.

Десантно јуршини чамац БК-10

Десантно-јуришни чамац БК-10 је пројекат концерна Калашњиков. Спада у вишенаменско пловило чија опрема може варирати у зависности од конкретних захтева наручиоца и тренутне тактичке ситуације. Конкретно, на десантно-јуришним чамцима БК-10предвиђено је размештање осматрачких беспилотних летелица и различитог савременог оружја, укључујући и наоружање на даљинско управљање. Ови чамци захваљујући снажној погонској групи која је састављена од два мотора MECURY VERADO 300, појединачне снаге 300 Кс, могу развијати брзину и до 40 чворова, дој је максимална даљина пловидбе ограничена на 400 наутичких миља. У листи задатака су им патролирање, транспорт десантних јединица или извиђачких група, артиљеријска подршка те извођење диверзантских и против-диверзантских операција.

Прочитајте такође: Конструктори показали изглед руске перспективне атомске подморнице пете генерације „Хаски“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“