На врхунцу прве Параде Победе на Црвеном тргу 24. јуна 1945. године заставе Трећег рајха симболично су бачене пред Лењинов маузолеј. Војници који су их носили имали су рукавице како би показали свој презир према нацистичкој Немачкој. Рукавице су после тога чак спаљене.
Стаљин је на Паради требало да јаше на коњу, али за време пробе је пао и повредио леђа, па је одустао од ове идеје. Међутим, како би се испоштовала традиција, добар јахач маршал Георгиј Жуков заузео је његово место.
На Паради Победе 1945. године нису учествовали само људи, већ и животиње. Међу псима деминерима био је један који се издвајао. Немачки овчар Џуљбарс нањушио је у рату 7000 мина и 150 бомби. Одликован је медаљом „За борбене заслуге”, али је био рањен и није могао да хода. Зато је Стаљин наредио да Џуљбарса пронесу преко Црвеног трга умотаног у његов војни сако.
Данас је војна парада неизоставни део прославе Дана Победе 9. маја у Русији. Али није увек било тако. За време Совјетског Савеза ове параде су одржане само четири пута: 1945, 1965, 1985 и 1990. После параде 1995. године одлучено је да овај догађај не треба да буде резервисан само за годишњице.
Стране војне јединице учествовале су на Паради Победе три пута. 1945. године представници Пољске народне армије, која се борила против нациста заједно са Црвеном армијом, били су позвани да учествују у првој паради. Једини страни генерал који је икада учествовао био је бугарски генерал-пуковник Владимир Стојчев.
Пољске трупе су на Паради Победе учествовале још једанпут: 2010. године заједно са представницима британске велшке гарде, америчког 18. пешадијског пука, француског ловачког ваздухопловног пука Нормандија-Њемен и војних контингената из земаља Заједнице независних држава.
Трећи пут стране војне јединице биле су позване у руску престоницу 2015. године на прославу 70-годишњице Дана Победе. Десет земаља послало је јединице да учествују на Паради, укључујући Кину, Индију, Монголију и Србију.
На паради 1965. године у оквиру церемоније су представљени модели три интерконтиненталне балистичке ракете (8K713, 8K96 и 8K99). Међутим, ови пројекти никада нису угледали светлост дана.
2005. године канцелар Немачке Герхард Шредер довео је групу ветерана Вермахта да присуствује паради. Они су се тада срели и са председником Владимиром Путином.
Парада Победе 2018. године по први пут ће представити војне роботе. Учествоваће деминерски робот Уран-6 и борбени робот Уран-9. Немојте пропустити то да видите.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу