Зашто Совјетски Савез није подржао револуцију у Авганистану?

Војници Совјетског Савеза су се борили на авганистанској територији далеко пре Саур револуције и совјетског војног учешћа у авганистанским унутрашњим питањима. Они су још крајем 1920-их активно учествовали у локалном грађанском рату. Били су преобучени у авганистанску униформу, али су јуришали узвикујући руско „Ура!“

Политичка ситуација у Авганистану је увек привлачила посебну пажњу совјетског руководства с обзиром да је директно утицала на безбедност у суседном Средњоазијском региону Совјетског Савеза. Због тога СССР није могао остати по страни када су 1929. године револуционари свргнули авганистанског краља Аманулаха Кана и тиме изазвали грађански рат.

Председник Централног извршног комитета СССР-а Михаил Калињин (лево) и авганистански емир Аманулах Кан (десно) испред почасне страже током емирове посете Совјетском Савезу.

Sputnik

Са једне стране, народне масе су се тамо бориле против елите, а такве иницијативе је Совјетски Савез подржавао у целом свету. Са друге стране, Авганистан је за време Аманулаха Кана био у добрим односима са СССР-ом. Обе земље су продубљивале економску и војну сарадњу, а авганистански владар је ефикасно обуздавао припаднике Басмачија – средњоазијске антисовјетске устанике који су у доба руског грађанског рата пребегли из СССР-а у Авганистан и непрекидно вршили оружане упаде на совјетску територију. Москва је морала донети тешку одлуку у тежњи да максимало искористи новонасталу ситуацију.

Кога подржати?

Звучи необично, али Совјетски Савез није пожурио да подржи револуционарне масе сељака на челу са „сином водоноше“ Хабибулахом Калаканијем. Георгиј Агабеков је током 1920-их био совјетски обавештајац у Авганистану, а током 1930-их је пребегао на Запад. Он тврди да су била подељена мишљења о томе коју страну у конфликту СССР треба да подржи. (Георгиј Агабеков, „OGPU: The Russian Secret Terror“, 1931).

Совјетска тајна полиција ОГПУ од које је касније настао КГБ, сматрала је да треба подржати револуционаре – представнике широких слојева становништва, у нади да ће пружање подршке Хабибулаху омогућити совјетизацију читавог Авганистана, пише Агабеков.

Међутим, Народни комесаријат за спољне послове (од 1946. године Министарство спољних послова СССР-а) изнео је супротан став. Представници овог Комесаријата су тврдили да Хабибулах Калакали као Таџик по националности ужива снажну подршку милиона Таџика у северном делу Авганистана, тј. близу јужних граница СССР-а. По мишљењу Комесаријата, ако би Хабибулах победио и учврстио своју власт он би неизбежно покушао да прошири утицај на совјетске средњоазијске републике и дестабилизује совјетско-авганистанску границу.

После кратке владавине која је трајала 9 месеци, таџикистански устаник Хабибулах Кан и његове авганистанске присталице беже од снага Надир Кана, који је преотео Кабул од Аманулаха и владао Авганистаном од јануара до октобра 1929. године.

Getty Images

Испоставило се да су совјетске дипломате биле у праву. Хабибулах је склопио савез са вођом Басмачија Ибрахимом Беком, после чега су припадници овог покрета појачали своје нападе на СССР. Други фактор против Хабибулаха је био тај што су њега интензивно подржавали Британци. Тако је совјетско руководство одлучило да помогне Аманулаху Кану и пошаље му трупе са циљем да се поново успостави стабилност у овом региону.

Тајна кампања

Совјетски Савез није хтео отворено да демонстрира свету своје војно учешће у грађанском рату у Авганистану. У авганистанској кампањи је учествовало преко 2.000 црвеноармејаца, али су они били обучени као Авганистанци. На њиховом челу је био бивши совјетски војни аташе у Авганистану Виталиј Примаков, који се представљао као „кавкаски Турчин“, официр Рагиб-бег.

Јединицу је пратио Авганистански савет у СССР-у на челу са Али Голамом Наби Каном, чије присуство је обезбедило легални статус овој акцији. Савет се представљао као одред Аманулахових присталица који су били принуђени да напусте земљу, а сада су одлучили да се врате и боре за свог краља.

Ова војна јединица, добро опремљена и наоружана митраљезима и артиљеријом, ушла је у Авганистан 15. априла 1929. године, и уз подршку из ваздуха је разбила пограничне трупе и кренула даље у провинцију Балх, према великом граду Мазари-Шарифу. У исто време је свргнути владар Аманулах Кан напустио Кандагар, где се скривао после бекства из Кабула, и са 14.000 војника кренуо у правцу главног града Авганистана који је био под Хабибулаховом окупацијом.

Група припадника Уједиње државне политичке управе са Ибрахим Беком (у средини), вође оружаног антибољшевичког отпора.

Sputnik

У јуришу на град совјетски војници су заборавили да су ту у улози Авганистанаца и кренули су у напад са руским покличем „Ура!“.

Када је Мазари-Шариф заузет, Авганистанци су прогласили џихад против завојевача и блокирали совјетске војнике у граду. У помоћ Примаковљевој јединици Совјетски Савез је послао другу јединицу од 400 војника на челу са „Залим Каном“ (командир совјетске коњице Иван Петров).

Уједињене совјетске снаге успешно су ликвидирале опсаду и јединице националне гарде Хабибулаха и Басмачија, а затим су кроз град Балх пожуриле у правцу Кабула. Међутим, 22. маја се сазнало да је Аманулахова војска доживела катастрофалан пораз код Кабула и да је он сам напустио земљу. Више није било разлога за боравак совјетских војника у Авганистану, тако да је јединица хитно повучена из ове земље.

Током авганистанске војне операције совјетски војници су ликвидирали 8.000 непријатељских војника и изгубили 120 својих људи. У совјетским војним документима ова операција се помиње као борба против бандита у Совјетској Средњој Азији. Помињање овог похода је било забрањено у историјској совјетској литератури.

Овде можете прочитати како је 39 совјетских војника бранило свој положај против неколико стотина Муџахедина током другог и далеко познатијег рата у Авганистану.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!