Фото галерија: Руско друштво 19. века у објективу британског фотографа

Вилијам Карик
Фотограф Вилијам Карик, рођен у Единбургу, био је први етнограф који је својим фотографијама овековечио свакодневицу Руске империје.

Један јунак ових фотографија враголасто гледа у страну док пребира сложену мелодију на балалајци – традиционалном руском жичаном инструменту, док други у устима држи лулу, а испред себе на столу флашу неког пића, можда вотке.

Музичари, разноразни трговци, просјаци, портири, музиље, чистачице, собарице – све су то „улични типови“ које је мајсторски фотографисао шкотски фотограф и сликар Вилијам Карик (1827-1878).

Свој први фотографски атеље Карик је отворио у Петербургу 1859. године на Малој морској улици, и већ наредне године направио је ову серију фотографија. У ту сврху је пропутовао целу Русију.

Музичар свира балалајку – традицонални руски инструмент.

У другој половини 19. века у Русији се појавило велико интересовање за етнографију и антропологију. Истовремено је фотографска опрема постала приступачнија, тако да је фото-апарат коришћен као најпрецизније средство за бележење и „каталогизацију“ света.

Карик је предузео неколико фотографских експедиција носећи са собом гломазну и тешку опрему. Почео је од региона око Санкт Петербурга, Твера и Нижњег Новгорода, а затим прешао у Финску, која је некада била део Руске империје. Путовао је и Волгом и посетио многа подручја дуж ове реке.

Резултат је велелепна колекција од преко 1.000 фотографија на којима су представљени ликови руског друштва оног доба.

Сељанка.

Водоноша.

Продавац воћа.

Државни службеник.

Девојке у традиционалној сеоској ношњи.

Конобари.

Сељаци на коњима.

Чистач.

Дрвосеча.

Верница.

Сељаци и запрега.

Кочијаш.

Бескућник.

Музиља.

Девојка и удата жена у празничној ношњи.

Прање посуђа.

Сељаци на саоницама.

Улични продавац са корпама од брезове коре.

Улични продавци.

Сељанка.

Карикове фотографије су постале доста познате. Могле су се набавити како у Русији тако и у иностранству. Колекција његових фотографија је 1862. године представљена великом кнезу и наследнику руског престола Николају Александровичу који је фотографу поклонио прстен са дијамантом.

Кариково стваралаштво се подударило са периодом промена у руском друштву и уметности, између осталог и са укидањем кметства 1861. године и успоном реализма у сликарству и књижевности. У тим околностима је тема сеоског живота почела да занима уметнике, писце, новинаре и научнике тога доба.

Карикове фотографије са сценама из сеоског живота подсећале су на слике Передвижника (представника руског сликарског покрета). Он се као дипломац Петербуршке сликарске академије дружио са многим сликарима тог покрета, а они су често користили његове фотографије уместо живих модела.

Карик је 1876. године добио звање фотографа Руске императорске академије уметности.

После његове смрти фотографије су чуване у разним државним и приватним колекцијама по целом свету, и дуго нису биле познате широј публици.

Погледајте такође! Best of Russia 2015: живот изван Москве

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:
Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“