Неприступачно западно задовољство: Како је жвака излуђивала совјетску децу и чак довела до трагедије

Getty Images
Однос према жвакаћим гумама у СССР-у био је заиста несвакидашњи. Једном је чак изазвао и велику трагедију.

Совјетски купци игноришу џиновски Лењинов портрет док „на црно“ купују америчке жвакаће гуме у Москви. Уторак, 30. април 1991, уочи првомајских празника.

Жваке су у Совјетском Савезу дуго биле готово забрањене. У сваком случају, биле су крајње непожељне јер су се доводиле у везу са Западом и „америчким начином живота“.

Хокејашки центар канадског клуба Станислав Микита разговара са тројицом дечака на Црвеном тргу и у руци за сваки случај држи жвакаће гуме.

Жвакаће гуме су биле велика реткост и посластица. Могли су их имати само малобројни срећници чији родитељи или пријатељи су им донели жваке из иностранства. Такве посластице су биле на цени и коришћене су у више наврата, чак и када потпуно изгубе укус и мирис. Деца су коришћене жваке стављала у слатко или посипала шећером, па их поново жвакала. Њихови вршњаци који нису имали толико среће покушавали су да им нађу „замену“ па су жвакали катран који би нашли на асфалту.

Трагедија после хокејашке утакмице у дворани „Сокольники“ (Пометња због жвака).

Трагедија која се догодила 10. марта 1975. године потпуно је преокренула став совјетског руководства према жвакаћим гумама. Тога дана су млади канадски хокејаши у гостима у СССР-у почели да деле гледаоцима жваке Wrigley у својству рекламе после меча против совјетског јуниорског тима. То је изазвало велику пометњу у арени „Московские Сокольники“ где се окупило неколико хиљада гледалаца. Направила се велика гужва у којој је живот изгубила 21 особа. Жртве су већином били тинејџери.

Продавница сувенира у Олимпијском селу у Москви, 1980.

После трагедије у арени „Соколники“ жваке су добиле зелено светло у Совjетском Савезу. Поред тога, СССР се спремао за Олимпијаду 1980. године и желео је да покаже страним гостима како он такође може да прати светске трендове. Тако су од 1976. године жвакаће гуме почеле да се производе у целом Совјетском Савезу, од Кавказа до Балтика.

Први произвођачи совјетских жвака биле су фабрике слаткиша – „Kalev“ из совјетске Естоније и московски „Рот Фронт“. Обе компаније су надживеле Совјетски Савез али више не производе жваке.

Прве жвакаће гуме у Совјетском Савезу имале су укус поморанџе, пеперминта и јагоде, па чак и кафе. Те жваке су биле знатно лошије од Западних – биле су сувише меке, далеко брже су губиле укус и нису биле погодне за дување балона.

Улични продавац.

После распада Совјетског Савеза жваке су заједно са другим западним намирницама преплавиле руско тржиште и више нису биле ексклузивна роба. Током 1990-их деца у Русији су радо жвакала жваке и скупљала сличице из омота.

Овде можете наћи друге препознатљиве ствари из Русије у доба 1990-их.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“