Ракете за Кастра: Како је Совјетски Савез надмудрио САД 1962. године

TASS
Тајни премештај нуклеарних ракета и десетак хиљада совјетских војника 1962. године на Кубу и дан-данас се сматра једном од најбољих војних операција у историји Русије.

Врхунац хладног рата 1962. године. Москва се не осећа претерано поуздано у сукобу са Вашингтоном: СССР озбиљно губи од САД-а у нуклеарном наоружању. САД располаже са 6000 нуклеарних бојевих глава које могу долетети до СССР, док СССР може да узврати са свега 300 нуклеарних бојевих глава.

Кремљу посебно није по вољи размештање америчких нуклеарних ракета у непосредној близини својих граница, не само у Западној Европи (Западна Немачка, Холандија и Белгија), већ и у Турској од 1961. Време које је потребно да ракета долети до Москве скратило се на 10 минута. Кад би САД и СССР заратили, Москва једноставно не би стигла да одговори Вашингтону осветничким нападом.

Прекоокеански савезник

Баш тада Москва је одлучила да баци око на револуцију на Куби, где од 1959. године влада Фидел Кастро. После национализације америчке имовине, Сједињене Државе објављују Куби санкције. Сарадња са СССР-ом је била спас за Кубанце и Фидела, јер Совјети су фактички бесплатно слали жито и гориво, тенкове и авионе. 

Фидел Кастро

Истовремено, односи Кубе и САД-а максимално су се заоштрили и тада је Москва уверила Кастра да само совјетско нуклеарно оружје може да натера Џона Кенедија да промени свој однос према Куби. Вођа кубанске револуције је пристао на размештање совјетских нуклеарних ракета.

Ризичан план

Вашингтон је пратио сваки комад војне технике који долази до острва, па је СССР морао да пренесе ракете у строгој тајности. Планом се бавио маршал Иван Баграмјан. Операција је добила назив „Анадир“ (град на крајњем североистоку Русије). По мишљењу стратега, такав би назив довео у заблуду и најискусније шпијуне.

Иван Баграмјан

Свим војницима који су учествовали у операцији је подељена зимска опрема: чизме за снег и скије, и били су сигурни да их воде на Чукотку. Нуклеарне балистичке ракете су биле закамуфлиране као пољопривредне машине великих габарита.

За прави циљ операције знао је само уски круг људи на самом војном врху. Прво су на Кубу полетели војници одговорни за монтажу лансирних рампи. Путовање осталих војника (више од 50 000 људи) изведено је у ужасним условима: провели су више седмица затворени у кабинама бродова који су из осам совјетских лука испловили према Куби. Први брод је испловио 10. јула 1969.

Дуги пут

Војницима је било забрањено да излазе на палубу, а нико од њих није ни знао куд су се упутили. „Сами капетани бродова би тек након прве недеље пута сазнали да плове према Куби. Имали су три затворена коверта и отварали их кад су добијали наређење за то, један по један. У првом је писало да прођу кроз Босфор, затим да узму курс према Гибралтару и тек у Атлантском океану би сазнали коначну дестинацију“, писао је у својој књизи совјетски обавештајац Александр Феклисов.

Други учесник операције Николај Обидин присећа се у својим мемоарима: „У писму које смо извадили из тајног коверта писало је: 'Коначно одредиште Куба, Хавана'. Мила мати! Значи зато је њихов министар обране Раул Кастро долазио у Москву. Једва смо прошли Азорска острва и Американци су почели да нас надлећу. Летели су ниско, дали нам до знања да смо им сумњиви. Затим смо наилазили на њихове војне бродове. Један, па два. Тражили су да им одговоримо куд пловимо и шта превозимо. Одговарали смо да је терет комерцијалног карактера и да пловимо према Хавани."

Совјетски брод са нуклеарним ракетама

Због тајности мисије, совјетски војници су морали да изгледају као мештани и успели су у томе. Амерички пилоти су пренели да бродови преносе угаљ и туристе. Ни на крај памети им није било да се ради о нукларном оружју и војницима. Почетком септембра, прве ракете су стигле на Кубу.

P2V Neptune, амерички патролни брод надлеће совјетски теретни бродо у време Карипске кризе

План је разоткривен

Успех СССР-а је у великој мери стицај низа сретних околности. Деветог септембра Кинези су срушили амерички извиђачки авион и пажња САД-а је била усмерена на Кину. Шпијунски авиони U2 су снимили руске ракете на Куби тек 14. октобра.

„Фотографије су шокирале америчке генерале. Кенеди је 16. октобра сазнао за положаје лансирних рампи са балистичким ракетама. Сматра се да је управо 16. октобар почетак тзв. Карипске кризе“, пише Александр Феклисов.

Џон Кенеди

Двадесетог октобра донета је одлука о блокади Кубе, 24-ог амерички војници затворили су све морске путеве према острву, а 25-ог САД је на седници УН изнео доказе о совјетским ракетама на Куби.

СССР је донео одлуку да позове натраг све своје бродове у Атлантику. Управо зато ракете Р-14 које би досегле било коју тачку САД-а, сем северозападних држава, на крају нису стигле до Кубе. У тренутку почетка Карипске кризе, на Куби је било размештено 36 нуклеарних бојевих глава. Тајни преговори између САД и СССР су почели 26. октобра. Компромис је постигнут: Вашингтон је обећао да ће повући своје ракете из Турске, а Москва своје са Кубе.

Руководство СССР је „Анадир” оценило као изванредну операцију својих оружаних снага, и 1963. стотине учесника операције је награђено ордењем.

Сазнајте још: Зашто је Фидел Кастро гранатирао амерички брод из руског тенка

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“