Карипска криза: Како је совјетски официр спречио апокалипсу?

Карипска криза 1962. године је од самог почетка претила да прерасте у катастрофу. САД су захтевале да Совјетски Савез повуче нуклеарне ракете са Кубе, а Москва је инсистирала да Вашингтон мора најпре повући своје ракете из Турске.

Председник Џон Ф. Кенеди је наредио америчкој морнарици да блокира Кубу, а Никита Хрушчов је узвратио слањем у кубанске територијалне воде четири дизел-подморнице „Фокстрот“ наоружане торпедима са нуклеарним бојевим главама. Може се рећи да се 27. октобра над човечанством надвила велика опасност. Совјети су имали базу на острву из које су оборили амерички осматрачки авион U-2 и убили пилота. До почетка рата је остао само један корак.

Незапамћена напетост

Ситуација је постајала све тежа, а близу обала Кубе 11 америчких ратних бродова и носач авиона опколили су подморницу Б-59. Американци нису знали да је та подморница наоружана нуклеарним бојевим главама и почели су да бацају дубинске бомбе како би је приморали да изађе на површину. Официри у подморници су морали донети одлуку хоће ли се борити или не.

Совјетска подморница Б-59 у Карипском мору близу Кубе.

Legion Media

Капетан подморнице Валентин Савицки је покушавао да ступи у контакт са Москвом, али без успеха. Дубинске бомбе су експлодирале све ближе. „Чинило се као да седимо у гвозденом бурету и неко бије у њега маљем“, сећао се касније Вадим Орлов, официр обавештајне службе који је био тада на Б-59.

У подморници је нестајало горива и ваздуха, тако да је било неопходно испливати на површину, али посада није знала хоће ли је амерички бродови напасти, и да ли је можда Трећи светски рат већ почео.

Архипов повлачи судбоносни потез

Требало је да три официра заједнички донесу одлуку хоће ли изаћи на површину у складу са америчким захтевом, или ће испалити торпеда на Американце, укључујући и она са нуклеарним бојевим главама. По речима Орлова, капетан Савицки је био спреман да изврши напад исто као и политички официр.

Орлов саопштава да је Савицки био нервозан јер је био сигуран да је рат већ почео. Зато је викнуо: „Сад ћемо да их дигнемо у ваздух! Нећемо осрамотити нашу флоту!“

Међутим, трећи официр, капетан Василиј Архипов, који је одговарао за целу флотилу убедио је колеге да је испаљивање торпеда са нуклеарном бојевом главом сувише опасна одлука.

Због тога је подморница Б-59 испливала и захтевала од америчких бродова да прекину са провокацијама. Затим је она, заједно са три друге подморнице, била принуђена да напусти кубанске воде и врати се у СССР. Међутим, најважније је да је посада избегла отворени сукоб. Сутрадан, 28. октобра 1962. године Хрушчов и Кенеди су постигли договор и Карипска криза је окончана.

Преживели са подморнице К-19

Један од разлога због којих је Савицки слушао Архипова био је ауторитет који је овај годинама имао. Најупечатљивија епизода после које је Архипов постао познат међу подморничарима догодила се годину дана пре Кубанске кризе.

Василиј Архипов у униформи вице-адмирала.

архивска фотографија

Наиме, Архипов је 1961. године служио у нуклеарној подморници К-19, која је међу совјетским официрима била позната по кваровима и инцидентима. Чак је имала и надимак „Хирошима“. У јулу 1961. године подморница К-19 је учествовала у војној вежби у Северном Атлантику када јој се покварио реактор.

Ниво радијације се опасно подигао тако да су многи чланови посаде и официри били у паници и покушали да се буне. Архипов је био заменик капетана и један од ретких који су били хладнокрвни. Он је одржавао ред и помогао да се организује одговарајућа евакуација. Исту такву присебност је испољио и годину дана касније близу обала Кубе.

Непознати херој

По окончању Карипске кризе Архипов није био похваљен, бар не званично. Цео случај је држан у тајности. Архипов је наставио са својом службом у морнарици и 1981. године стигао до звања вицеадмирала. По одласку у пензију тихо је живео са породицом у Подмосковљу.

Тек 2002. године на конференцији посвећеној 40. годишњици Карипске кризе, официр обавештајне службе Вадим Орлов је испричао детаље тих догађаја, између осталог и ситуацију у којој је свет за длаку избегао нуклеарну катастрофу, као и Архиповљеву улогу у њеном спречавању.

То је оставило снажан утисак на Томаса Блантона, директора Архива националне безбедности САД, и он је рекао: „Поука је у томе што је момак по имену Василиј Архипов спасао свет“. Учесници конференције су се сложили, али нико никада неће чути Архиповљево мишљење по том питању јер се он упокојио четири године раније – 1998.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!