Тврђава Бендери.
Legion Media
Опсада тврђаве Орешек (шведски Nöteborg) близу извора Неве за време Северног рата (1700-1721) било је једно од првих озбиљних искушења руске армије коју је формирао император Петар Велики.
Руска војска је била знатно бројнија од шведског гарнизона (12.500 Руса против 450 Швеђана), али је битка била тешка и крвава. Швеђани су се предали тек после 13 часова борбе и добили почасно право да слободно изађу и оду у другу шведску тврђаву. У одбрани су изгубили 200 људи, док су Руси у нападу изгубили преко 500 својих војника.
Опсада и заузимање турске тврђаве Бендери био је један од кључних догађаја Руско-турског рата (1768-1774), који је омогућио Русији да преузме контролу над регионом Молдавије. Након двомесечне опсаде 33.000 руских војника на челу са генералом Петром Пањином кренуло је 16. септембра 1770. године у јуриш на турски гарнизон који је бројао 12.500 војника.
Артиљеријска паљба је изазвала пожар у тврђави, што је знатно олакшало њено освајање. Када су Руси савладали бедеме и продрли у тврђаву, битка прса у прса је трајала целу ноћ. Турци су изгубили преко 7.000 људи док је руска војска изгубила 1.700 војника, и то су били њени највећи губици у овом рату.
Измаил је спадао међу најмоћније тврђаве Османлијског царства. Налазио се на обали Дунава, на стратешки важном подручју Буџак близу Црног мора. Сматрало се да је ова тврђава неосвојива. Гарнизон је бројао 35.000 људи. У тврђави је било 260 артиљеријских оруђа. И поред тога, руска војска је опколила и освојила тврђаву 22. децембра 1790. године. Била је то важна победа у Руско-турском рату (1787-1792).
Командант Александар Суворов је имао мање војника него непријатељ (31.000), али је успео да ефикасно нападне тврђаву истовремено из три правца, од којих је један био Дунав, што Турци нису очекивали.
Турски губици су били огромни. Погинуло је 26.000 војника Измаилског гарнизона, док су Руси изгубили 2.000 људи.
Најдужа опсада у Првом светском рату био је обруч око аустроугарске тврђаве Пшемисл. Руси су је држали под опсадом од 17. септембра 1914. до 22. марта 1915. године.
Тврђава је била одлично припремљена за опсаду. Гарнизон је бројао 130.000 војника, на 44 положаја су биле постављене савремене хаубице калибра 150 милиметара и минобацачи калибра 210 милиметара. Руска војска је бројала преко 300.000 људи.
Руски јуриши нису уродили плодом, као ни покушаји Аустроугара да се ослободе опсаде. Ситуација се променила када су Руси довукли тешку артиљерију. Под неподношљивом артиљеријском паљбом и без одговарајућег снабдевања аустроугарски гарнизон је 18. марта извршио последњи покушај пробоја. У том покушају су Аустроугари изгубили 4.000 војника. Предали су се након четири дана.
Током ове опсаде Русија је изгубила 115.000, а Аустроугарска 86.000 војника.
Ерзурум је био главна база турске војске на Кавказу. То је била дугачка линија утврђења у неприступачним планинама. Руска армија под командом генерала Николаја Јуденича држала је Ерзурум под опсадом у зиму 1916. године. Када је генерал Јуденич схватио да тврђава не може бити освојена директним јуришем одлучио је да примени лукавство.
Ноћу уочи 11. фебруара, за време јаке снежне олује, руска војска је кренула у јуриш у зимској маскирној униформи. Турски војници нису добро видели Русе, пуцали су насумице и често нису погађали. Тако су руски војници успели да се докопају зидина и почели су да заузимају један по један утврђени положај све док Ерзурум није пао 16. фебруара.
У целој овој зимској кампањи руска армија је изгубила 2.300 бораца, док су Турци изгубили преко 66.000 војника. Освајањем ове тврђаве Руси су отворили пут ка срцу Османлијског царства.
Када је 6. априла 1945. године почела совјетска офанзива на Кенигзберг, град је већ био претворен у јаку тврђаву са 15 утврђених положаја, са многобројним митраљеским гнездима, подземним војним фабрикама, арсеналима и складиштима. Снаге су биле приближно једнаке: 137.000 совјетских војника против 130.000 припадника немачког гарнизона.
Најпре је совјетска авијација неутралисала главна жаришта отпора, а затим су копнене трупе кренуле у офанзиву која је трајала четири дана. Јуришни одреди су напредовали корак по корак уз подршку артиљерије, која је отварала паљбу на остале делове града. Немачки гарнизон је био на издисају када је заузета лука и железничка станица, и када је дигнута у ваздух важна пруга Кенигзберг – Пилау. Немци су се предали 9. априла.
Совјетске трупе су заузеле Кенигзберг уз релативно мале губитке – погинуло је 3.700 совјетских војника, док су Немци изгубили преко 42.000 људи.
Јевгениј Халдеј/Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ) / Московски дом фотографије
russiainphoto.ruНајважније утврђено место које су Руси икада заузели био је Берлин 1945. године. Немачке трупе су претвориле центар града у врло моћну и неосвојиву тврђаву.
Улице су биле блокиране барикадама високим четири метра, куће претворене у утврђене положаје, свуда су били постављени бункери. Браниоци су интензивно користили берлински метро за скривене маневре и заштиту од авионских и артиљеријских напада.
Главни град Трећег рајха је бранило преко 120.000 немачких војника и добровољаца. Совјетска армија заједно са Пољском народном армијом имала је четири пута више војника (460.000), али није могла у пуној мери примењивати тенкове и оклопне јединице у уским берлинским улицама.
Жестоке борбе су почеле 25. априла, а завршиле се 2. маја када се гарнизон под командом генерала Хелмута Вајдлинга предао. Совјетска војска је изгубила преко 100.000, а немачка око 75.000 војника.
У тексту „Пет судбоносних победа руске армије“, сазнајте о најважнијим победама у историји Русије.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
