Невероватне приче о совјетским заробљеницима и несталима у Авганистану

1. јуна 2018. године америчке службе су обавестиле руску амбасаду у Кабулу у Авганистану да је пилот који је нестао 1987. године у рату у Авганистану пронађен жив.

О томе смо објавили вест: У Авганистану пронађен преживели совјетски пилот чији је авион оборен пре 30 година

„Шири се много гласина, али ништа није сигурно. Зато је боље да не спомињемо имена. Морамо проверити да ли је ова информација поуздана”, изјавио је за агенцију „Интерфакс” Генадиј Шолохов, званични представник удружења ратних ветерана „Браћа по оружју” које је укључено у истрагу. Заиста, досад није објављена званична информација о идентитету руског војника.

Па ипак, многи руски медији верују да знају о коме се ради. „Према нашим изворима, само један пилот је нестао у Авганистану 1987. године”, пише „Коммерсант”. „То је поручник Сергеј Пантељук.”

„Не брини за мене”

Рођен 1962. године у малом граду Зернограду (Ростовска област, 1000 километара јужно од Москве), Пантељук је био обичан грађанин Совјетског Савеза. Његови другови из школе кажу да је био „стидљиви романтик” који је сањао о авионима и уписао се у ваздухопловну школу, где се специјализовао за ваздушно извиђање. Најпре је службовао у Грузији, али је 1987. године прекомандован у Авганистан где је совјетска војска ратовала од 1979. године, подржавајући просовјетску власт у борби против исламистичких побуњеника који су имали подршку Пакистана и САД.

Пантељук је неколико месеци пре нестанка написао својој жени: „Здраво, мила... све је, наравно, необично и занимљиво... Не брини много за мене.”

Совјетски и авгански војници, 1980

Георгиј Надеждин/TASS

Последњи лет

Пантељук је као искусан пилот са преко 118 борбених летова иза себе 27. октобра 1987. године имао један од својих уобичајених дана. Његов авион је у друштву још једног авиона летео изнад провинције Кунар на истоку Авганистана, али онда се време погоршало и авиони су изгубили међусобни контакт. Неколико сати касније команда још није успела да успостави контакт за Пантељуковим авионом Су-117. Потрага није дала никаве резултате.

Месец дана касније Пантељукова супруга, која је тада управо родила њихову ћерку, добила је писмо од руске војне команде: „Ваш муж је нестао у акцији... Не сматрамо да је погинуо; наставићемо потрагу за њим.”

Данас његова ћерка има 31 годину, али ни она ни њена мајка нису имале никакве информације о томе шта се догодило са Сергејем. Можда ће се сада ситуација променити.

Далеко од куће

Рат у Авганистану је био тешко искуство за Совјетски Савез са скоро 15 000 погинулих војника и 50 000 рањених. Такође, 417 војника је нестало: 130 њих је касније пронађено и враћено кућама, док је преко 100 војника убијено у заробљеништву или је умрло. Није познато шта се догодило са пилотом о којем пишу медији, али раније је било неколико невероватних прича о совјетским заробљеницима и несталима у Авганистану. Ово су неке од најзанимљивијих:

Александар Руцкој: Руски Џон Мекејн

Александар Руцкој

Јуриј Заритовски/Sputnik

Потпуковник Руцкој, командант посебног ваздухопловног јуришног пука совјетске војске у Авганистану, оборен је 1988. године у близини границе са Пакистаном. Заробили су га муџахедини, испитивали и мучили, али Руцкој није открио никакве информације. „Нисам тако васпитан”, рекао је он у интервјуу много година касније.

Месец дана касније совјетске снаге су успеле да га ослободе плативши огромну суму новца. Као херој Совјетског Савеза (био је оборен 1986. године и сломио је кичму), Руцкој је постао значајан политичар 90-их година. Био је први и последњи потпредседник Русије. Предводио је покрет против Јељцина за време конфликта између председника и парламента 1993. године, али када је у овом сукобу изгубио, напустио је политику.

Заробљеници Бадабера: Борили су се до смрти

Совјетски ратни заробљеници налазили су се у пакистанским логорима које су контролисали муџахедини. 1985. године 12 совјетских војника се заједно са 40 авганистанских сабораца побунило у једном оваквом логору (Бадабер), протестујући због нељудских услова. Након што су ликвидирали стражаре и дошли до оружја, пружали су отпор 11 сати, одбијајући нападе све док читава зграда није експлодирала, при чему су погинули и војници и муџахедини.

Николај Бистров: Телохранитељ господара рата

Неки заробљени Руси прихватили су авганистанску културу и прешли у ислам. Према речима Франца Клинцевича, председника удружења ветерана из рата у Авганистану, многи међу њима немају жељу да се врате у Русију.

„Упознао сам једног од њих... једва говори руски и одбија да се врати, говорећи: 'прошло је 25 година и завршио сам са Русијом'”, каже Клинцевич.

Можда најневероватнија прича говори о Николају Бистрову, који је замало убијен у заробљеништву, али је онда упознао утицајног авганистанског господара рата Ахмада Шаха Масуда. Бистров је касније причао да је „видео човека који се разликовао од осталих... Био је прави вођа. Иако сам био Рус, веровао ми је... делили смо собу и храну.” Бистров је променио име у Ислам ел Дин и постао је Масудов највернији телохранитељ.

Па ипак, на крају је одлучио да се врати у Русију са својом авганистанском женом. Када је остао без руског телохранитеља, Масуд је 2001. године убијен од стране припадника  Ал Каиде.

Прочитајте такође! Последњи бој Девете чете: Шачица совјетских војника против стотина муџахедина у Авганистану

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!