Сцена из филма „Порок за извоз“.
David Cronenberg/Focus Features, 2007Свет криминала у Русији је врло специфичан. Руски криминал има своје босове, односно „ауторитете“ за које се каже да су „лопови по закону“ („воры в законе“). Они живе по строгим неписаним правилима (не контактирају нити сарађују са властима) и имају велики углед у криминалним круговима. Мало је оних који заиста поштују сва неписана правила (у руском жаргону су то „схватања“, тј. на „понятия“) али је без тих правила врло тешко пробити се у врх руског подземља.
Још током 1990-их је свет криминала у постсовјетској Русији узбуркан јер су млади и немилосрдни гангстери доводили у питање ауторитет старих „лопова по закону“, а банде и кланови су се борили за зоне утицаја. У тим ратовима подземља било је много мртвих. Овде ће бити речи о четворици најпознатијих руских гангстера. Тројица су већ убијена, а четврти је још жив и ускоро излази из једног затвора да би завршио у другом.
Тимофејев је добио надимак Силвестер јер је волео филмове „Рамбо“ и „Роки“. Био је на челу најутицајније московске банде чија је „база“ била у Орехову. Почетком 1990-их, на врхунцу своје каријере, Силвестер је контролисао преко 30 банака и све тржнице у граду. Његово богатство се мерило милијардама рубаља. То је прилично успешан продор у свет криминала за човека који је раније био тракториста.
За Тимофејева се често говорило да је „генерални директор московске мафије“. Он је припадао новој генерацији криминалаца из 1990-их који су презирали „схватања“ и старе „лопове по закону“. „Он није прихватио та правила нити су му она била потребна“, каже стари полицајац Александар Гуров. Силвестерови „војници“ су били изузетно брутални – нису се либили ни мучења, па чак ни убијања деце.
Тимофејев је имао толико непријатеља да још увек није јасно ко га је дигао у ваздух у његовом мерцедесу 13. септембра 1994. године. Прича се да је Силвестер инсценирао своју смрт, а затим нестао са својим новцем оставивши друге мафијаше да се боре за његов трон.
Иванков, односно Јапончик (буквално „Мали Јапанац“), био је за разлику од Силвестера „лопов по закону“ старог кова. Он је један од првих применио рекет и уцену за изнуђивање новца од предузетника током 1970-их. Јапончик је уживао велики ауторитет. Скупљао је такозвани „обшчак“ (лоповски заједнички фонд), а ту привилегију су имали ретки људи у врху руске мафије.
Иванков је био у затвору током 1980-их. Изашао је на слободу тек 1991. године и одмах узео учешћа у окршајима између словенских и кавкаских банди. Годину дана касније је одлучио да све започне испочетка и отишао из Русије у САД. Американци га нису прихватили раширених руку – стрпали су га 1995. у затвор на 9 година.
Вјачеслав Иванков, у средини, у пратњи агената FBI. Претпоставља се да је био шеф руске мафије у Бруклину. 8. јун 1995.
AP„Оптужили су ме за све могуће злочине. Али ја нисам покушавао да силујем Кип слободе, нисам бомбардовао Перл Харбор!“, гунђао је Иванков. (Он је фактички осуђен за рекет и ступање у фиктивни брак). Када је 2004. године изашао из затвора вратио се у Русију где је потврдио свој статус старог „лопова по закону“ и удружио се са другим криминалцем истог статуса, Дедом Хасаном. Каријеру је завршио изненада 2009. године, када је убијен из снајперске пушке у центру Москве.
Многи криминалисти сматрају да је управо Усојан (а не Јапончик) био главни бос мафије у Русији крајем 2000-их и почетком 2010-их. „Он је потпуно потиснуо Иванкова у задњи план“, наводи се на сајту PrimeCrime.
Деценијама је Хасан успешно излазио на крај са другим шефовима руског подземља. Он је био Курд по националности и имао је сумњиву репутацију у круговима „лопова по закону“. Многи од њих су сматрали да је он сувише либералан и да не живи у складу са „схватањима“. Усојан је победио своје ривале у бруталним ратовима подземља. „На пример, у његовом рату за преузимање контроле над предузећима од браће Оганов погинуло је око 150 људи“, пише PrimeCrime.
„Деда“ је гвозденом руком управљао светом криминала примењујући према својим непријатељима правило „завади па владај“. Није му падало на памет да се повуче, нити би то учинио. Али је то учинио снајперски метак 2013. године. Вест о убиству Деде Хасана одјекнула је у јавности као гром. Уосталом, то се могло и очекивати јер шефови мафије ретко умиру природном смрћу.
Засада се не зна ко је наручио убиства Јапончика и Деде Хасана, али се највише сумња на њиховог бившег пословног партнера Таријела Онианија (Тароа), утицајног „лопова по закону“ из Грузије. Он и Хасан су још током 1990-их заједнички отворили посао за прање новца у Шпанији, пише издање „Совершенно секретно“ (sovsekretno.ru): „Та ’перионица’ је била толико успешна да су је користиле и друге групације из руског подземља“.
Шпанска полиција је 2005. године осујетила тај посао и Таро се вратио у Русију где су се његови интереси сукобили са Хасановим и Јапончиковим интересима. Деда Хасан је победио, а Ониани је 2009. осуђен на 10 година затвора за рекет и отмице. „Када је ухапшен, Таро је у свету криминала имао готово исти статус као Хасан“, истиче информативно-аналитичка агенција Росбалт. „Међутим, Деда је учинио све да уништи Тароа“.
Хасан, Јапончик и њихови савезници су 2009. године упутили писмо свим „лоповима по закону“ у затвору захтевајући од свих да Тароа третирају као „кучку“ и да „дејствују у складу са тим“, што обично подразумева убиство. Па ипак, Таро је преживео и сада се његова затворска казна ближи крају, а оба његова непријатеља су ликвидирана. Међутим, сада се Таро суочава са другим проблемом. Наиме, када изађе из затвора може бити изручен Шпанији и опет завршити иза решетака.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
