Последњи дани последњег руског цара: Пре 100 година побијена је цела царска породица Романов

Већи део свог живота цар Николај II Романов водио је дневник и у њему записивао и најситније детаље, на пример како је вечерао или се картао. Наставио је да пише дневник и после одрицања од престола 1917, када је за своје противнике постао обичан „грађанин Романов“.

„Добро је, кућа је чиста“, написао је он 30. априла 1918. године када су њега и његову породицу бољшевици пребацили у Јекатеринбург (око 1.600 км источно од Москве). Кућа Ипатјева била је чиста, уредна и добро очувана трговачка вила.

Михаил Медведев, један од бољшевичких стражара царске породице, који је затим постао њихов џелат, написао је: „То је била у неком смислу тврђава. Имала је две високе ограде, а унутра стражаре са митраљезима“. Ту је царска породица провела последњих 78 дана свог живота, ту је и побијена у ноћи уочи 17. јула.

Брутални и вулгарни чувари

Романови су у том тренутку већ доста пропутовали после царевог одрицања од престола 1917. Привремена влада их је послала у град Тоболск у Сибиру (2.250 км источно од Москве), затим су бољшевици узурпирали власт и у Русији је избио Грађански рат, а антибољшевичке снаге Беле армије су представљале опасност за бољшевике у овом региону.

Лењин је одлучио да пресели породицу Романов на Урал сматрајући да су тамо бољшевици у бољем положају. Тамо је и опхођење према заточеној царској породици било бруталније. „У Тоболску су их чували бивши гардисти царске војске, а у Јекатеринбургу гардисти Црвене армије, тј. људи који су у доба Царске Русије били обични радници или робијаши“, истиче историчар Иван Силантјев.

Они су били крајње нетрпељиви према царској породици. Стражари су, између осталог, на зидовима у купатилу цртали „циничне слике“ и натписе који су садржали клевете о односима бивше царице Александре и њиховог кућног пријатеља Григорија Распућина (убијеног 1916. године). Ноћу су испод прозора царске породице певали вулгарне песме и узвикивали „смрт монархији“.

„Стража је била врло непристојна“, касније је посведочио бивши царски слуга Терентиј Чемодуров, који је депортован одатле неколико дана пре убиства. „Били су груби и дрски, стално су пушили. Изазивали су страх и одвратност“.

Живот у Кући Ипатјева

С обзиром на грубост стражара и тешке услове живота (цареве ћерке су морале да спавају на поду, а царевић Алексеј је боловао од хемофилије и није могао да хода) свакако се не може рећи да је Кућа Ипатјева личила на царску резиденцију. Па ипак, породици Романов је пошло за руком да све то подноси мање-више стабилно.

Они су били искрени верници, свако јутро су се молили пре него што би радили било шта друго од онога што су могли да раде. А могли су да се шетају по дворишту, али само један сат дневно. Када је свргнути цар Николај питао зашто само један сат, официр Црвене гарде му је одговорио: „Зато да би вам ово више личило на затвор“.

Али, Николај II Романов је све то подносио мирно, бар судећи по дневнику где је он и даље писао о ситним детаљима. „Данас је ручак био врло касно, дали су га тек у 15:30, а не у 13:00!“, написао је он 13. маја. А на свој рођендан (18. маја) је забележио: „Доживео сам до 50. године! Не могу да верујем...“

Царица Александра Фјодоровна, вољена супруга цара Николаја, са своје четири ћерке (Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом) зашивала је породични накит – брилијанте и драго камење – у поставу хаљина и капута, како би касније имали од чега да живе. Оне тада нису знале да им накит више никада неће затребати.

Лажна завера

Николај II Романов је 27. јуна записао: „Добили смо два писма о томе да ће нас ослободити неки нама лојални људи!“ Наиме, један чувар је тајно предао царској породици писмо на француском језику у коме је писало да се „приближава пријатељска армија“ и да ће их она ослободити.

Међутим, то је била бољшевичка провокација: „Јекатеринбуршки бољшевици су написали писмо у име официрске организације где су навели да ће Јекатеринбург сваког тренутка пасти и понудили су план бекства“, писао је Михаил Медведев. Чланови царске породице су поверовали и целу ноћ су провели обучени очекујући спасење.

Медведев сматра да је спремност породице Романов за бекство била један од разлога њиховог убиства. Када је Бела армија почела да надире према Јекатеринбургу бољшевици су донели одлуку да побију Романове.

Силазак у подрум

„Време је лепо и топло, немамо вести споља“, написао је последњи руски цар Николај II Романов 13. јула. То је била његова последња белешка у дневнику. Четири дана касније он и цела његова породица (царица Александра, четири ћерке и син), а са њима и четворо слугу стрељани су у подруму Куће Ипатјева.

Командир Јаков Јуровски, Михаил Медведев и неколико других чекиста (чланова бољшевичке контраобавештајне службе) дуго су већали како да изврше убиство. „Нисмо могли ништа да смислимо“, написао је Медведев. „Био је предлог да бацимо гранате у собу када они утону у сан, али би то било сувише бучно ... Јуровски је предложио да их покољемо на спавању“.

На крају су изабрали трећу варијанту. Пробудили су целу породицу и њихове слуге у ноћи уочи 17. јула и наредили им да сиђу у подрум, тобоже ради њихове сопствене безбедности с обзиром да се Бела армија приближава Јекатеринбургу. Када су се сви окупили у подруму, Јуровски је изјавио да присталице царизма покушавају да их ослободе и због тога је његова дужност да стави тачку на династију Романов стару 300 година.

Тада су чекисти отворили ватру. Бивши император је усмрћен одмах, за разлику од његових ћерки. Њима су се меци одбијали од брилијаната зашивених у оделу, па су их чекисти дотукли бајонетима и ножевима, и нису се зауставили док није издахнуо и последњи члан царске породице.