6 руских вођа који су преживели покушаје атентата

Од параноичног јапанског полицајца са мачем до атентатора који су били скептични према Совјетском Савезу, људи који су владали Русијом су често били мета убилачких напада.

Технологија није променила свет, па тако ни сферу професионалних убица. 4. августа ове године председник Венецуеле Николас Мадуро је преживео покушај атентата у којем су учествовали дронови са експлозивом. 

Некада, када је већина руских лидера била мета напада, дронови нису били у моди. Представљамо вам списак руских царева, лидера и генералних секретара чији животи су били у опасности од атентатора. Идемо редом, од „блажих” ка „тежим” случајевима.

6. Михаил Горбачов

Горбачов је учинио све у својој моћи да би СССР постао више демократска земља, али многи су га због тога мрзели. Међу њима је био и Александар Шмонов, инжењер из Лењинграда. 7. новембра 1990. године, када се у Москви одржавала војна парада, Шмонов је ушао у колону и, када су стигли до маузолеја (одакле су совјетске вође поздрављале народ), пуцао је на Горбачова.

Промашио је, јер док је Шмонов нишанио човек из обезбеђења га је ударио по пиштољу, па је метак отишао у небо. Шмонов је одмах ухапшен и 4 године је провео у менталној болници.

Пре годину дана наш дописник је разговарао са Шмоновом, који је још жив и активан. Ако желите о њему да сазнате више, прочитајте наш текст.

5. Леонид Брежњев

Случај Брежњева је веома сличан Горбачовљевом, али његов непријатељ, Виктор Иљин, раније је већ убио некога. Иљин, који је у совјетској војсци служио 1969. године, побегао је из јединице укравши два пиштоља. Претварајући се да је полицајац који чува колону возила у којој је био Брежњев, Иљин је напао возило где је мислио да се Брежњев налази и испалио 14 хитаца.

Иљин је, међутим, погрешио: пуцао је у аутомобил у којем су се налазили астронаути који су се управо вратили из свемира и убио возача. „Желео сам да сви сазнају за моје идеје, а за то је било потребно привући пажњу”, рекао је он за Russia Beyond. Завршио је у институцији за менталне болести, слично као Шмонов, али је тамо остао око 20 година.

Russia Beyond је писала и о Иљину, ово је комплетан чланак.

4. Јосиф Стаљин

Тачан број завера против Стаљина није познат, јер је неке приче измислила тајна служба како би елиминисала његове политичке противнике. Неки покушаји атентата су међутим, били веома опасни. А у сваком случају било их је знатно више него код Брежњева и Горбачова.

Крајем 30-их година совјетски комесар државне безбедности Генрих Љушков, који је побегао у Јапан, учествовао је у завери са циљем да се Стаљин убије у Сочију. Међутим, план је пропао, јер су совјети у групи имали свог човека. Касније су Немци планирали да убију Стаљина, Френклина Рузвелта и Винстона Черчила на техеранској конференцији 1943. године, али су совјетске специјалне службе поново добро обавиле свој посао. 

1942. године официр Савелиј Дмитријев је испалио хитац из пиштоља на аутомобил на Црвеном тргу. „Терориста је мислио да је Стаљин у колима, заправо, то је био (један од министара) Анастас Микојан који је само чудом избегао рањавање”, објавила је „Российская газета”. Дмитријев је ухапшен и стрељан. А Стаљин је умро у својој постељи 11 година касније.

3. Николај II

Последњи руски цар осваја треће место, јер је први покушај атентата на њега био веома специфичан. Догодило се то 1891. године, док је био у посети Јапану као престолонаследник. Кад је млади Николај био у граду Оцу, локални полицајац Цуда Сандзо појурио је на њега са мачем у руци.

„Мач је склизнуо низ ивицу Николајевог шешира и само му окрзнуо чело... један од његових слугу је одгурнуо нападача, али је овај ипак успео опет да замахне. Ипак, поново је промашио”, описује овај догађај историчар Александар Мешчерјаков. За неколико секунди Николајева пратња је ухватила Јапанца. Престолонаследник је задобио само лаке повреде.

„Цуда Сандзо је имао озбиљне менталне проблеме, што показује његова изјава”, објашњава Мешчерјаков. „Као бивши самурај, решио је да своје унутрашње проблеме решава нападајући странце.” Осуђен је на доживотну робију и умро је у затвору исте године.

2. Владимир Лењин

После Октобарске револуције 1917. године ситуација у Русији је постала изузетно турбулентна. У то време чак ни Владимир Лењин, вођа бољшевика, није се осећао безбедно. 1. јануара 1918. године непознати терориста је пуцао на његов ауто у Лењинграду, оставивши рупе на вратима и ветробрану, али је вођа револуционара био неповређен.

Други покушај је био ближи успеху: 30. августа 1918. године Лењин је после састанка у фабрици разговарао са једном женом, када је 28-годишња Фани Каплан испалила три хица у њега, ранивши га у врат и руку. Каплан је била члан Партије социјалиста револуционара и изјавила је да је пуцала „из уверења”, тврдећи да су бољшевици узурпирали револуцију. Стрељана је три године касније.

1. Александар II

Овај злосрећни цар био је шампион када се ради о покушајима атентата на њега: у његово доба револуционари су индивидуални терор изабрали као средство политичке борбе. Наравно, цар је био главна мета.

„Његов живот је био прави пакао”, пише часопис АиФ. Први покушај атентата догодио се 1866. године, када је цар шетао у близини Летње баште у Санкт Петербургу. На њега је пуцао терориста Дмитриј Каракозов, али је промашио. На цара су пуцали још двапут: 1867. године (у Паризу, а пуцао је пољски патриота) и 1879. године. Затим су терористи дигли у ваздух царев воз (1879) и собу у његовој резиденцији (1880), али срећа је помогла руском цару да избегне смрт.

1. марта 1881. године, међутим, терористи из покрета „Народна воља” успели су у свом покушају. Они су бацили две бомбе на њега у Санкт Петербургу. Смртно рањен, 62-годишњи Александар II је умро у својој палати, после 15 година лова на његову главу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“