Шест важних ствари које су први изумели Руси

Падобран у ранцу

Док историјски извори указују на то да су се изумитељи вековима мучили како да направе падобран, први успешан падобран измислио је руски глумац и драмски писац Глеб Котељников. Његов падобран у ранцу се данас користи свуда у свету.

Идеју за безбедан и ефикасан падобран Котељников је добио након што је 1910. године присуствовао случају погибије једног од првих руских пилота Лава Мацијевича који је пао са 400 метара висине када се његов авион распао у ваздуху. Глумац је био заинтересован за конструкторски позив још од детињства, тако да је убрзо после ове трагедије своје способности и знања применио како би направио систем који ће носити падобран спакован у ранцу на леђима, који се отаварао у ваздуху по потреби.

Тестирања су била успешна, али руска држава и војска нису показале интересовање, па је проналазач одлучио да свој падобран однесе у Француску, где је постигао изузетан успех. У Русији је Котељниковљев изум привукао пажњу власти тек с почетком рата 1914. године, а још више после револуције 1917. године. 1923. године Котељников је свој падобран додатно унапредио. Умро је 1944. године, кад му је било 72 године, и могао је да се увери како је деценијама његов изум значио много за безбедност људи не само у Русији, него и у целом свету.

Филм за фотоапарате

Мада је генерално прихваћено да је први филм за фотоапарате 1885. године направио оснивач „Кодака” Џорџ Истман, заправо је руски проналазач Иван Болдирјев то учинио неколико година раније, 1878. године.

Рођен у сиромашној козачкој породици у Ростовској области, Болдирјев је од детињства био заинтересован за механику. Са 19 година се преселио најпре у Новочеркаск, где је почео да се бави фотографијом, а касније у Санкт Петербург, где је радио као уредник за фотографије и асистент фотографа.

Када је овладао уметношћу фотографије (погледајте неке од његових радова), није могао да одоли а да не уведе нека побољшања. Најпре је изумео сочива кратке жижне даљине која су надмашила све постојеће моделе када се ради бленди и углу фотографисања, а касније је измислио и фотографски филм који је био боља алтернатива тешким и ломљивим стакленим плочама које су у то доба користили фотографи. Његов филм није само био лакши и једноставнији за ношење, већ је такође могао да опстане и у кључалој води. На несрећу, овај револуционарни изум није привукао довољно пажње на изложби 1882. године у Москви и све се на томе и завршило.

Струг за резање навоја са механичким носачем

Први струг за резање навоја патентирао је 1800. године британски проналазач Хенри Модсли, који се сматра за оснивача технологије машинског алата. Његови изуми су били важан фактор за почетак индустријске револуције.

Модсли је, међутим, свој струг почео да гради 80-их година 18. века, што је неколико деценија након што је руски изумитељ Андреј Нартов направио исту такву машину, која је описана у његовој књизи из 1755. године. Не зна се да ли је Модсли знао за Нартовљеве изуме, али је могуће да је видео руски струг изложен у то доба у Паризу.

Рођен у породици средње класе, Нартов је био талентовани инжењер који је студирао на московској Школи математичких и навигационих наука, а 1712. године запазио га је Петар Велики. Током година Нартов је постао његов лични „мајстор”. Пропутовао је целу Европу где је студирао, размењивао идеје и представио свој струг. 1724. године предложио је Петру Великом да оснује Руску академију наука, чији је члан био од 1735. године.

Овај руски проналазач је током свог живота изумео 36 различитих машинских алата, чак је планирао да објави књигу у којој је описао сваки од њих, али је 1756. године умро. Многи његови изуми су преживели до данас, као што је циркуларна брзометна батерија, која се данас може видети у музеју Ермитаж у Санкт Петербургу, као и у Музеју уметности и заната у Паризу.

Млеко у праху

Иако се производ налик на млеко у праху спомиње још у причама Марка Пола из Монголије у 13. веку, поступак добијања ове намирнице био је углавном непознат и није се схватао озбиљно. Тек 1802. године руски лекар Осип Кричевски први је открио модеран процес прављења сушеног млека, тако омогућивши да се корисни састојци млека сачувају и да се продужи њихово трајање.

У то време Кричевски је радио у граду Нерчинску у удаљеном Забајкалском крају, месту далеко од Санкт Петербруга које је првобитно основано као место изгнанства за осуђенике. Кричевски је био један од неколико лекара који су ту радили, борећи се да помогну људима у невољи, али са сталним недостатком медицинске опреме. Млеко је било једна од најздравијих намирница који је могао да даје људима, али брзо се кварило. Зато је доктор тражио начин како да продужи време чувања млека. Измислио је технологију за прављење млека у праху тако што је из њега извлачио воду.

Нажалост, проналазач је умро 1832. године и није дочекао да његов изум стигне до Санкт Петербурга. Много година касније стигао је у Европу, где је британски проналазач Т.С. Гримвејд патентирао ову технологију 1855. године.

„Самопокретна кочија”

1752. године сељак и самоуки проналазач Леонтиј Шамшуренков је направио прве „самопокретне кочије” на четири точка, прототип првог аутомобила. Овај изум не само што му је донео славу, него му је практично спасао живот. Крејам 30-их година 18. века Шамшуренков је поднео тужбу против локалног управитеља због проневере државних средстава, али корумпирани чиновници су га ставили иза решетака. Да није било његове креативности, могао је да проведе деценије у затвору.

1752. године Шамшуренков је добио идеју о „самопокретној кочији” коју ће возити два „кочијаша”, али требало му је 10 година да ова идеја привуче пажњу државних званичника. Позвали су га у Санкт Петербург и уз државно финансирање пројекат је успешно реализован. Проналазач је као награду добио 50 рубаља и почео је да размишља о могућим даљим побољшањима свог модела: на пример, о специјалном „сату” који је требало да показује пређено растојање, као и о плановима за „зимску кочију”. Ове идеје, међутим, никада нису добиле подршку власти.

Иако је Шамшуренковљева кочија измишљена пре возила чувеног француског изумитеља Николе Жозефа Кињоа, који је свој изум представио 1769. године, име руског проналазача никада се није прославило широм света.

Апарат за гашење пожара

Пена је најефикасније средство за гашење пожара, али до почетка 20. века то није било познато и људи су се против пожара борили водом или сода-водом. Тек 1902. године учитељ хемије у Русији је измислио апарат за гашење пожара помоћу пене који се користи и данас.

Рођен у Кишињову (данас Молдавија), Александар Лоран је студирао у Санкт Петербургу и Паризу, а запослио се као школски учитељ у Бакуу, центру руске нафтне индустрије у првој половини 20. века. С обзиром да је био сведок великог броја нафтних пожара које је било тешко угасити, Лоран је покушавао да измисли супстанцу која би ефикасно могла да се бори против тако опасних пожара.

После неколико експеримената пронашао је решење, измисливши пену коју је назвао „Лорантина”. Касније ју је патентирао, не само у Русији, него и у иностранству. Временом, Лоран је у Санкт Петербургу основао компанију и почео да продаје апарате за гашење пожара под брендом „Еурека” (Эврика).