Најпознатије прве даме совјетске државе

Надежда Крупска: Жена Револуције

Надежда Крупска у младости  

Mary Evans Picture Library/Global Look Press

Владимир Лењин је упознао Надежду Крупску када су обоје били револуционари у Санкт Петербургу. Надежда је била ћерка племића и револуционарка по крви. Наиме, када је службовао у Пољској, њен отац је помагао тамошњим устаницима против цара. За казну је избачен из државне службе. Крупска је очигледно имала снажне револуционарне корене. После четири године удварања, удала се за Лењина 1898. године у насељу Шушенско у Сибиру, где су обоје били протерани.

Субверзивна активност и пропаганда заузимале су велики део њиховог времена. Посвећена Лењину, Крупска је са мужем делила све муке живота у илегали. Она, међутим, није била добра домаћица, с обзиром да је младост провела у марксистичким круговима. Прича се да је умела да спреми само кајгану и да се Лењин боље хранио када је кувала служавка.

Владимир Лењин са женом Надеждом Крупском у Горком, Московска област, 1922.

Mary Evans Picture Library/Global Look Press

Не зна се да ли су Лењин и Крупска имали љубавни или сексуални живот, али је сигурно да су били веома заузети. После револуције Крупска је заузимала бројне државне положаје. Оснивала је омладинске организације и надгледала образовање, при чему није готово уопште имала времена за породични живот. Чак и када је крајем друге деценије 20. вела Лењин имао љубавну аферу са француском револуционарком Инесом Арманд, Крупска је то толерисала.

После Лењинове смрти Крупска је постала заменик комесара за образовање. И даље је била значајан и утицајан државни чиновник задужен за државну цензуру и антирелигијску пропаганду. Међутим, 1930. Јосиф Стаљин је успео да је политички изолује.

Сазнајте више! Прва дама револуције: Како је живела и борила се Надежда Крупска?

Јекатерина Сванидзе и Надежда Алилујева: Трагичне судбине

Като Сванидзе

Архивска фотографија

Стаљинова прва жена је била девојка из сиромашне грузијске породице Јекатерина (Като) Сванидзе. Венчали су се 1906. године у Тбилисију у Грузији. Како је било уобичајено за веома патријархално грузијско друштво, Като је остајала код куће док је њен муж обављао своје револуционарне послове (у то време углавном криминалне). Като је родила њиховог јединог сина Јакова, али је умрла када је дечаку било само годину дана.

1917. године, када је Стаљину било 39 година, упознао је своју другу жену Надежду Алилујеву, којој је било 16. Он је већ био признати револуционар, док је Надежда желела да постане скулптор. Међутим, била је осуђена на живот код куће због активности њеног мужа. После венчања 1918. године Стаљин је све више времена проводио у послу у изградњи нове државе. Стаљин је често касно долазио кући и ситнице су умеле да га изнервирају. Надежда је желела да се врати друштвеном животу, док је он желео да она брине о породици. 1921. године родила је сина Василија, а 1926. године ћерку Светлану.

Надежда Алилујева са сином Василијем, 1922. године

TASS

Верује се да је Стаљин уништио све документе и писма о свом односу са женом. Њена смрт је још увек мистерија. Умрла је 9. новембра 1932. године од метка испаљеног у груди. Према једној верзији, ради се о самоубиству после свађе са мужем, а према другој, убио ју је сам Стаљин.

Стаљин, који је у то време имао 53 године, није се поново женио и, колико је познато, није имао љубавнице.  

Нина Кухарчук: Жена из народа

Нина Кухарчук упознаје Џеки Кенеди

Getty Images

Нина је била трећа жена Никите Хрушчова, али прва совјетска „прва дама” која је мужа пратила на званичним пријемима у земљи и иностранству. Она је јавност освојила својим једноставним понашањем.

Нина је рођена 1900. године у обичној сељачкој породици. Била је добар ђак, али је изабрала рад револуционара, а не студије на универзитету. 1922. године је упознала Хрушчова који је био удовац са двоје деце. Они су отворено објавили да су муж и жена, што је било уобичајено у млађим круговима који су презирали „стари морал” (званично су свој брак регистровали тек 1965. године, када се Хрушчов пензионисао).

Нина је родила троје деце, док су Хрушчовељева деца из првог брака живела са својом мајком. До 60-их година Нина је научила основе енглеског језика и почела да прати мужа на његовим путовањима у иностранство.

Њене фотографије са Џеки Кенеди биле су познате у целом свету. Нинин свилени комплет је био по последњој моди, али њена једноставна фризура и црте лица представљале су совјетски имиџ обичне жене која је дошла право из кухиње.

У стварности, међутим, као и већина револуционарки, Нина није била вешта домаћица. Када су се она и Никита преселили у Москву 30-их година, њен муж је већ био међу највишим совјетским званичницима. Живот је, међутим, завршила као обична совјетска пензионерка, али са државном дачом. Свог мужа је надживела за 13 година.

Раиса Горбачова: Последња прва дама Совјетског Савеза

Раиса Горбачова и бивши совјетски председник Михаил Горбачов на Форуму о стању у свету, 27. септембра 1995. године у хотелу „Фермонт” у Сан Франциску

AP

Михаил Горбачов је упознао Раису Титаренко док су обоје били студенти Московског државног универзитета. Он је студирао право, а она филозофију. Пре него што су се преселили у Москву 1978. године, када је Михаил постао секретар централног комитета Комунистичке партије, брачни пар је са децом живео скромно, као већина људи у земљи.

Када је Горбачов постао генерални секретар партије 1985. године, Раиса је преузела дужност „прве даме” која је била упражњена откако је Хрушчов напустио место Генералног секретара (жена Леонида Брежњева се држала подаље од очију јавности).

Раиса је течно говорила енглески, док је њеном мужу био потребан преводилац. Била је звезда на пријемима, носила је лепе хаљине и неговане фризуре. Али  многи у Совјетском Савезу су јој завидели и чак је мрзели. Перестројка је била време несташице основних животних намирница. Тако да су Раисине хаљине само изазивале бес народа.

Јуриј Лизунов и Александар Чумичев/TASS

Са друге стране, свој утицај је користила да чини позитивне промене. Основала је Совјетски (касније Руски) културни фонд који је помогао да се очувају многи музеји и места културног наслеђа. Такође је подржавала фондацију Деца Чернобила и посетила овај град убрзо после трагедије 1986. године.

За време преврата у априлу 1991. године Раиса се плашила за живот свог мужа и доживела је озбиљан нервни слом. Лекари су касније тврдили да су овај стрес, као и посета Чернобилу, вероватно изазвали леукемију, која је код ње откривена 1999. године.

Послата је у Немачку, где су је лечили водећи светски онколози, али после два месеца здравље ју је потпуно изневерило. Иза ње су остали супруг и ћерка Ирина, која је данас на челу Клуба Раиса Горбачова, који пружа помоћ деци у руским болницама.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!