Зашто је Клинтон писао Јељцину: „Штета што је Милошевић Србин“?

Документе је у јулу 2018. обнародовала Клинтонова председничка библиотека. У објављеним материјалима има укупно 56 бележака. Међу њима су и извештаји о личним сусретима и телефонским разговорима.

Како истиче Џејмс Голдгејер на страницама листа Texas National Security Review, „оба лидера су успоставила тесне личне односе и користила су их у циљу ефикасне сарадње чак и када су имали отворена неслагања по неким питањима, међу којима су се најозбиљнија тицала ширења НАТО-а и рата на Косову“.

„Клинтон је током политичке кризе 1993. године у Русији и финансијске кризе 1998. све време пружао Јељцину пуну подршку“, истиче аутор.

На пример, два дана након тенковске паљбе на зграду парламента у Москви (која „није била одраз здраве демократије“, ограђује се Голдгејер) амерички председник је телефонирао руском колеги и изразио му своју подршку, истакавши да сада „нема препрека за организовање демократских избора“.

У разговору за време Првог чеченског рата Клинтон је изразио забринутост у вези са утицајем тог рата на Јељцинов имиџ.

Јељцин је 1996. године замолио Била (како га је звао у личним разговорима) да му помогне хитним кредитом од 2,5 милијарди долара за изборну кампању. Руски председник је такође истакао у разговору да му је новац потребан и за пензије и плате. Клинтон је обећао да ће порадити са Међународним монетарним фондом и „неким пријатељима“, и да ће „видети шта може да се учини“.

У априлу 1996. године Јељцин се жалио Клинтону на подршку коју амерички медији пружају комунистима приказујући их као поштене и добре, а они су, наводно, хтели да врате Крим и чак су правили неке планове везане за враћање Аљаске.

У телефонском разговору за време бомбардовања Југославије Клинтон је рекао Јељцину да „хулиган“ Милошевић не треба да буде сметња у њиховим односима. „Штета што је он Србин. Ваљало би да је Ирац или нешто слично, али шта да се ради“, рекао је амерички председник. Јељцин му се на то пожалио да ће „наши људи сада бити у лошим односима са Западом“. По његовим речима, он је много постигао у правцу побољшања става руских политичара према Западу и конкретно према САД, а „сада је све то пропало“.

Међутим, када је 1999. године уз учешће Русије постигнут споразум о Југославији, Јељцин се топлим речима обратио Клинтону: „Хтео бих да вас загрлим и пољубим. Искрено се радујем што у овако тешкој ситуацији наше пријатељство није нарушено“. Међутим, када су неколико дана касније руски војници заузели приштински аеродром Клинтон се љутито обратио Јељцину и запретио му да ће одустати од организовања самита Г-8.

У септембру 1999. године Јељцин је телефоном саопштио Клинтону коју личност планира за наследника. Шеф руске државе је испричао како се дуго двоумио око кандидата, све док није пронашао Путина. „Сазнао сам да је он поуздан човек, који је добро обавештен о различитим стварима из сфере његове компетенције. Уз то је темељита и снажна личност. Веома је комуникативан, лако може да успостави добре односе и да комуницира са људима који су му партнери. Уверен сам да ћете у њему препознати висококвалификованог партнера. Ја сам убеђен да ће његова кандидатура на изборима 2000. године бити подржана“, рекао је Јељцин.

За време личног разговора у Истамбулу у новембру 1999. године Клинтон је питао ко може победити на председничким изборима у Русији наредне године, а Јељцин је без двоумљења одговорио: „Путин, наравно. Он ће бити наследник Бориса Јељцина. Он је демократа, и он познаје Запад“. Затим је додао: „Он је непоколебљив, има унутрашњу чврстину, унутрашњу непоколебљивост. Ја ћу учинити све да он победи (у административно-правном смислу, наравно). И он ће победити. Ви ћете заједничким снагама обављати многе послове. Он ће наставити Јељцинову линију усмерену на развој демократије и економије, и прошириће контакте Русије. Он има енергију и памет која је потребна да се оствари успех“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!