У Јекатеринбургу свечано отворен Председнички центар „Борис Јељцин”

У поставци нема патетичности ни жеље да се време 90-их година прошлог века и његови јунаци представе бољим него што су били.

У Јекатеринбургу је у среду, 25. новембра, свечано отворен Председнички центар Бориса Јељцина. Ради се о специфичном простору какав у Русији раније није постојао. То је и прилика да се посетилац врати у време настанка фактички нове државе и музеј посвећен првом руском председнику, и уметничка галерија и мултимедијална платформа. Ту је представљена прича о 90-им годинама прошлог века.

Сама грађевина је испред свог времена (у сваком случају нема ништа заједничко са епохом 90-их). Конструкција је лака, пространа, са много светлости и стакла, са великим интерактивним изложбама, од којих свака изненађује занимљивим композиционим решењима, пише дописница за РИА „Новости”.

У поставци нема патетичности ни жеље да се то време и његови јунаци представе бољим него што су били. Земља на прагу потпуне пропасти и глади, шокантне реформе, затварање бројних предузећа, неисплаћене зараде и незапосленост, војна кампања у Чеченији, Јељцин у јавном саобраћају и у празним продавницама, избори из 1996. године, бурне дискусије са трибина и одлуке у кулораима, одлазак у оставку и покајање.

Супруга покојног Бориса Јељцина Наина је на отварању изјавила да је приликом обиласка музеја имала снажне емоције. „Ово је музеј без улепшавања, само истина. Прожела ме је језа... било ми је веома тешко да поново доживим неке тренутке. Борис Јељцин не би прихватио да музеј који носи његово име постане помпезни меморијал.”

На отварање су били позвани актуелни председници земаља Заједнице независних држава, као и бивши председници САД Бил Клинтон и Џорџ Буш Старији, бивши председник Француске Жак Ширак, али они нису могли да присуствују, како је наведено, из здравствених разлога. На церемонију су дошли Владимир Путин и Дмитриј Медведев, као и руководиоци Украјине и Белорусије из 90-их година Леонид Кучма и Станислав Шушкевич. 

Цена изградње Центра и музеја износила је око 7 милијарди рубаља.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“