Најмирољубивији владари Русије: Избећи ратне ужасе по сваку цену

Александар III прима старешине сеоског округа у дворишту Петровског дворца у Москви.

Третјаковска галерија
Ови руски монарси су покушавали да постигну своје циљеве првенствено мирним путем. Да ли им је то пошло за руком?

Михаил I

Први владар из династије Романов звао се Михаил (1613-1645). Он је био један од најмирољубивијих руских царева. Савременици сведоче да је био врло фин и љубазан. Кажу да га је одушевљавало цвеће и да је први увео у Русији узгајање ружа у ружичњацима. Био је врло млад када је крунисан – имао је само 17 година.

Михаил Фјодорович (12. јул 1596 – 13. јул 1645), први руски цар династије Романов.

„Изабраћемо Михаила. Он је млад и оскудног је ума“, наводно је рекао један племић. Млади цар није наследио престо него га је изабрао Земски сабор, претеча данашњих параламената. За време цара Михаила овај сабор је сазиван скоро сваке године.

Михаил није владао самостално. Најпре је његова мајка Марта била регент, а затим је његов отац Филарет постао сувладар. Власт му је ограничавао и Земски сабор. Све је то утицало на Михаила и подстакло га да води опрезну и конзервативну политику.

Соразум о вечном миру који су у селу Столбову склопили руски амабасадор кнез Д. И. Мезецки и шведски гроф Ј. Делагарди (фрагмент).

У његово време је склопљен „вечни мир“ са Шведском, као и примирје са Пољском. Оно је укинуто 1631. године јер је Москва хтела да раскрсти са Варшавом и врати изгубљени Смоленск. Тај покушај је прерастао у двогодишњи рат који је Русија изгубила тако да је „вечни мир“ са Пољском на крају ипак склопљен. То је био једини већи ратни окршај за владавине цара Михаила, а он је владао преко 30 година.

Алексеј I

Михаилов син Алексеј I (1645-1676) био је отац реформатора Петра Великог. Имао је надимак „Тишајши“, што значи „најтиши, или најмирнији човек“ или „онај који не прича много“. Алексеј је био побожан, поштовао је православне обреде и читао верске текстове.

Алексеј I (1629-1676), други руски цар из династије Романов, владао (1645-1676), отац Петра I. Непознати уметник. Репродукција.

Са друге стране, схватао је колико је потребно бити увек спреман за рат и зато је улагао напоре у правцу модернизације армије. И Алексеј је, као и његов отац, покушавао да реорганизује армију по западном моделу.

Он је одлучио да формира сталне војне пукове на челу са западним професионалним командантима. То је био крупан корак у односу на претходну епоху када су главну борбену снагу чиниле племићке дружине.

Алексеј је владао на сличан начин као и његов отац, тј. није био много заинтересован за ратовање. Највећи конфликт у његово време био је са Пољском, мада је овог пута било много више повода за рат. Руски цар се није борио само за повратак Смоленска, мада је то био стратешки важан град, него и за контролу над знатним делом Украјине.

Козачки хетман Богдан Хмељницки устао је против Пољске и неколико пута молио Русију да га заштити, али цар Алексеј није подржао Хмељницког јер би то значило још један рат против Пољске. Међутим, 1653. године је Народни сабор посаветовао цара „да узме под своје хетмана Хмељницког [са козачком војском и земљом] ради спасења православне вере и светих Божијих цркава.“

„Празник Цвети у Москви за време цар Алексеја Михаиловича. Патријарх јаше на магарету“.

Већ наредне године цар је коначно одлучио да подржи козаке. Рат против Пољске је трајао 13 година и завршио се враћањем Смоленска Русији и присаједињењем украјинских земаља лево од Дњепра.

Александар III

Александар III је добио надимак „Миротворац“ зато што у Русији није било ратова за време његове владавине (1881-1895). „Сваки човек који има срце не може да жели рат, а сваки владар коме је Бог поверио бригу о народу треба да учини све што од њега зависи како би се избегли ратни ужаси“, наводно је рекао цар Александар.

Портрет руског цара Александра III (1845-1894), уље на платну, И. Н. Крамски.

Он је дошао на власт 1881, када му је убијен отац, познати реформатор Александар II. Син је обуставио реформе које је вршио отац и определио се за конзервативну политику.

Опасност од великог рата постојала је само једном у току његове владавине и то је било средином 1880-их. Руска војска је мирно ушла у Туркменистан и приближила се Авганистану где су је дочекали Енглези који су помно пратили њено кретање. Сукоб интереса двеју великих сила резултирао је битком руске војске против авганистанских трупа на чијем челу су били британски официри. Руси су победили, а касније су дипломате цара Александра успеле да реше погранично питање са Британцима.

Поморска застава француско-руског војног савеза.

Александар III је водио конзервативну унутрашњу политику и радикално се преоријентисао на међународна питања. Окренуо је леђа Немачкој и определио се за пријатељство са Француском. Касније је и Велика Британија постала део ове алијансе.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“