Три америчка председника орна за борбу против СССР-а

Џон Кенеди и Никита Хрушчов, 1961.

Getty Images
Током читавог хладног рата америчко-совјетски односи били су затегнути, али неколицина америчких председника заиста се трудила да их још више заоштри.

Хари С. Труман

„Ако видимо да Немачка побеђује, треба да помогнемо Русији, а ако Русија побеђује, треба да помогнемо Немачкој и тако да их пустимо да се што више поубијају, иако не бисмо желели да видимо да Хитлер победи ни под којим околностима.”

Ово је изјава коју је у лето 1941. године дао амерички сенатор Хари Труман, недељу дана након што је Немачка напала СССР, наневши Црвеној армији тешке губитке и приморавши је на повлачење. Када је постао председник у априлу 1945. године, његов однос према Москви остао је једнако непријатељски, иако су две земље провеле неколико година у заједничкој борби против нациста.

Труман је на чело америчке администрације дошао после смрти Френклина Рузвелта који је подржавао идеју послератне сарадње међу великим силама. Иако је Труман био Рузвелтов потпредседник, није делио ставове свог претпостављеног. Према речима Андреја Громика, историчара и сина чувеног совјетског министра спољних послова, „Труман није веровао у међународно партнерство 'велике тројке': СССР-а, Велике Британије и САД. Он није сматрао да је за америчке националне интересе потребна сарадња између Москве и Вашингтона било као стратешких савезника било као партнера” (линк на руском).

Само две недеље након што је преузео власт Труман је имао састанак са совјетским министром спољних послова Вјачеславом Молотовом. Начин на који је амерички председник разговарао са совјетским званичником био је такав да се Молотов пожалио да нико са њим у животу није тако разговарао. Руски министар је касније рекао да је овај разговор био увод у нову еру односа између двеју земаља и да је означио почетак хладног рата.

Труман и Вјачеслав Молотов

Годину дана касније Черчил је одржао чувени Фултонски говор на америчком колеџу у држави Мисури, где је дошао на Труманов позив. Када је прошло још годину дана, амерички председник је представио своју спољнополитичку доктрину, која је за циљ имала одвраћање СССР-а и водила ка основању НАТО-а.

Ова доктрина је, према речима историчара Ерика Фонера, „дала преседан за америчку подршку антикомунистичким режимима широм света, без обзира колико недемократски они били, као и за стварање неколико глобалних војних савеза усмерених против Совјетског Савеза.”

Џон Кенеди

Проблеми Совјетског Савеза са Џоном Кенедијем почели су око Кубе. Москва је оберучке подржала кубанску револуцију 1959. године и била је дубоко згрожена покушајем да се са власти свргне Фидел Кастро који је организовала CIA у облику инвазије у Заливу свиња 1961. године, што је одобрио Кенеди.

Затим, Кенеди није био спреман да попусти када се ради о статусу Западног Берлина и да га прогласи за демилитаризовани слободан град, како је предложила Москва. Конфликт који је уследио довео је до затегнуте ситуације на граничном контролном пункту Ц (који је запамћен као Checkpoint Charlie) када су амерички и совјетски тенкови 27. октобра 1961. године провели ноћ са цевима окренутим једни према другима, спремни да започну нови светски рат. 

У то време, после личног састанка између Кенедија и Никите Хрушчова у Бечу 1961. године, совјетски лидер је групи новинара рекао да је „амерички председник прилично неискусан”.

Како је касније рекао један од ових новинара, незрелост америчког лидера коју је опазио Хрушчов можда је утицала на то да он 1962. године пошаље нуклеарне балистичке ракете на Кубу.

Свет је поново био на ивици Трећег светског рата. Због Кенедијеве одлучности и одбијања да попусти, Москва је морала да повуче своје ракете са Кубе, мада се притом Вашингтон сложио да ће своје нуклеарно оружје повући из Турске. Према једном совјетском дипломати, ракете Москве на Куби спречиле су Америку да у новембру 1962. године понови инвазију на острво.

Роналд Реган

Четрдесети амерички председник од самог почетка свог мандата 1981. године заузео је непријатељски став према СССР-у. Он је био тај који је Совјетски Савез прозвао „империја зла” и који се нашалио да ће бомбардовати СССР. 

„Моји амерички суграђани, драго ми је што могу да вас обавестим да сам данас потписао документ којим се Русија заувек ставља ван закона. Бомбардовање почињемо за пет минута”, рекао је амерички председник уочи свог редовног обраћања нацији преко радија. Иако ова шала тада није емитована, она је снимљена и процурила је у јавност, изазвавши узнемиреност међу совјетским војним и државним званичницима.

За време Реганове власти САД су пружале свесрдну подршку муџахединима у Авганистану који се се борили против авганистанске владине војске и совјетских трупа. Председник је такође пристао да ракете Pershing II размести у западној Европи и на тај начин повећа тензије у односима са Москвом.

Међутим, највећу забринутост Совјетског Савеза изазивали су Реганови планови да у свемиру размести масивни ракетни одбрамбени систем. Овај план је носио назив Стратешка одбрамбена иницијатива, а познат је и као „рат звезда”. Могући нови талас трке у наоружању и милитаризације свемира озбиљно је забринуо совјетско руководство. Када је Михаил Горбачов постао генерални секретар, ово питање је било међу кључним у његовим разговорима са Реганом, који му се у почетку није допао и кога је описао као диносауруса.

Реган и Горбачов

Реганово прилично бизарно понашање према Русији није било очигледно само у случају „шале о бомбардовању”. Пре неколико година медији су објавили да се Реган, који је на располагању имао читав низ обавештајних агенција и политичких института сваке врсте, уочи важних преговора са Кремљом ослањао на трилере Тома Кленсија како би боље разумео Русију.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“