Три пораза која су руску морнарицу коштала њене славе

1. Битка код Свенсксунда (1790)

Након што су у Великом северном рату (1700-1721) Руси до ногу потукли шведску војску и морнарицу, били су уверени да њихов северни сусед више не представља никакву претњу. Међутим, 70 година касније, током Битке код Свенсксунда, уверили су се у супротно.

Битка код Свенсксунда (VisaJohan Tietrich Schoultz)

Nationalmuseum, Stockholm

Шведски краљ Густав III је 1788. године започео рат против Русије како би повратио оно што је Шведска изгубила у претходном рату. Две године касније још није постигао ништа од својих замисли, претрпевши неколико пораза и замало изгубивши рат. За преокрет му је била потребна једна велика победа, а прилика се убрзо указала.

9-10. јула 1790. године шведска и руска морнарица почеле су битку у Финском заливу недалеко од шведског утврђења Свенсксунда. Са преко 500 бродова на обе стране била је то највећа поморска битка икада виђена у Балтичком мору.

Након што су Швеђани одбили лоше припремљену руску офанзиву, њихови ратни бродови су повели успешан контранапад који је на руским бродовима изазвао панику. Снажна олуја допринела је катастрофалном поразу, јер су се дезорганизовани руски бродови превртали, тонули или остали насукани.

Руска флота је у овој бици изгубила преко 7000 људи и 60 ратних бродова, од којих су 22 заробљена. Швеђани су, са друге стране, изгубили само пет бродова. Војни тријумф је истргнут из руских руку, а мир је склопљен под условима статуса кво.

2. Битка код Цушиме (1905)

Mary Evans Picture Library/Global Look Press

Ово је без сумње најстрашнији пораз руске морнарице у историји. Друга тихоокеанске ескадра је током шест месеци обишла пола Земљине кугле само да би дочекала свој трагичан крај. 

Ескадра од 38 ратних бродова напустила је луку Либава (данас Лијепаја у Летонији) како би следеће године у мају стигла на Далеки исток. 27. маја повела је битку против надмоћне јапанске флоте са 89 бродова у мореузу Цушима.

Бројчаност није била једина предност Јапанаца. Већина њихових бродова била је двоструко бржа од руских, модернија и напреднија. Борбено искуство јапанских морнара посрамило је руске почетнике. 

Битка је завршена катастрофалним поразом руске флоте. 21 руски ратни брод је потопљен, укључујући шест бојних бродова. Седам бродова су заробили Јапанци, шест се склонило у неутралне луке, где су разоружани, а само неколико њих је успело да побегне.

Катастрофа код Цушиме умногоме је допринела руском поразу у рату против Јапана. Изгубивши главницу својих поморских снага, Русија више није била поморска суперсила. Јапан је, напротив, био све ближе позицији лидера у азијско-тихоокеанском региону.

3. Талинска трагедија (1941)

Архивска фотографија

Совјетска евакуација Талина, такође позната као Талинска трагедија или руска операција Динамо, била је једна од најкрвавијих поморских катастрофа у светској историји.

Када су у августу 1941. године немачке трупе пресекле железничку везу између Лењинграда и Талина и стигле до Финског залива, естонска престоница и главна база совјетске Балтичке флоте била је изолована и опкољена непријатељским снагама.

Иако је одбрана Талина под таквим околностима била бесмислена, совјетско руководство је оклевало са наређењем за евакуацију све до последњег тренутка. Тек 27. августа, када су на улицама града већ избиле борбе, совјетски конвој од 225 бродова напустио је Талин и упутио се према Лењинграду.

Осим ратних бродова совјетску армаду је чинио и велики број транспортних бродова са снагама које су преостале од 10. стрељачког корпуса и цивилним особљем. У њеном саставу било је укупно преко 41 000 људи.

Иако се ради о кратком растојању, прелазак Финског залива није био лак задатак. Бродови су наилазили на непријатељске мине и константно били под нападима финских торпиљарки.

Међутим, истински хорор је настао тек када је почео немачки напад из ваздуха. Совјетска армада није имала апсолутно никакву авијацију да је заштити, а противваздушна одбрана на бродовима била је веома слаба.

Совјетски бродови су зато били глинени голубови за немачке пилоте. Док је конвој 31. августа стигао у Лењинград, изгубио је 62 брода са преко 10 000 људи. Немци су изгубили само десет авиона.

Прочитајте такође: Три велике победе руске флоте које су непријатељу утерале страх у кости

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!