Три велике победе руске флоте које су непријатељу утерале страх у кости

Чесменска битка

Галерија слика „И. К. Ајвазовски”, Федосија.
Руска морнарица је у поређењу са другим европским флотама веома млада. Она се појавила тек почетком 18. века али је брзо стекла репутацију једне од најмоћнијих и најубојитијих на свету.

1. Битка код Гангута (1714)

У првој четвртини 18. века Русија и Шведска су водиле тежак и крвав рат чији ће исход вековима утицати на однос снага у Северној Европи. Историчари често истичу да је преломни тренутак у Великом северном рату (1700-1721) била Полтавска битка (1709) када је руска армија разбила Швеђане, али то је само један део приче. Шведска је такође била морска суперсила и Русија је морала да је потпуно уништи ако је желела да добије тај рат.

Битка код Гангута, 27.јул 1714. Алексеј Богољубов

Цар Петар Први је годинама градио руску флоту, почевши од нуле, да би 1714. године осетио укус њеног тријумфа у бици код Гангута (полуострво Ханко). Двадесетак руских галија је напало на десетак шведских бродова међу којима је био један тешки ратни брод са равним дном, познат по моћној артиљерији.

Петар је лично предводио овај напад. Вешто је искористио временске прилике и чињеницу да су се Швеђани поделили у групе. Русима је пошло за руком да се попну на палубе непријатељских бродова и скоро све из заузму.

Битка код Гангута је била прва победа руске флоте на отвореном мору. Заједно са полтавском битком она је допринела слому шведске моћни и обезбедила победу Русије у Северном рату.

2. Чесменска битка (1770)

Чесменска битка као један од кључних окршаја Руско-турског рата (1768-1774) дала је значајан допринос коначној победи Русије у овом конфликту и омогућила руској царевини да учврсти своје позиције на црноморском приморју.

Иван Ајвазовски, „Чесменска битка“, ноћ 25-26. јун 1770. године.

Док је руска армија сатирала Османлијске трупе на копну, руска флота под командом грофа Алексеја Орлова трагала је за непријатељским бродовима у Средоземном мору.

Две флоте су се суочиле 5. јула 1770. године близу западних обала данашње Турске. Ратни бродови Османлијског царства били су двоструко бројнији од руских, али је Орлов приморао непријатеља да се повуче у Чесменски залив уз подршку копнене артиљерије.

Ту је Русија однела једну од најславнијих победа у биткама на мору. Најпре су руски ратни бродови гонили дезорјентисаног непријатеља топовском паљбом, а затим је неколико ратних бродова ушло у залив и дотукло преостале непријатељске бродове.

Турска флота је доживела катастрофалан пораз изгубивши преко 30 бродова – фрегата и галија, као и 32 мања брода. Руски губици су били безначајни – један бојни брод и четири ватрогасна брода.

3. Битка код Синопа (1853)

Далеко пре катастрофалног пораза у Кримском рату (1853-1856) Русија је однела мноштво славних победа попут оне у бици код Синопа. Био је то последњи велики окршај једрењака у историји.

Битка код Синопа, 1853, И.К. Ајвазовски

Руска флота на челу са адмиралом Павлом Нахимовом напала је 30. новембра 1853. године османлијске војне бродове у луци Синоп на северу данашње Турске. И поред снажне топовске ватре са османлијских бродова и копнених положаја Руси су продрли у Синопски залив и у непосредној близини се сукобили са непријатељем.

Била је то тотална победа. Османлије су изгубиле 15 од укупно 16 својих бродова. Само један брод је успео да умакне. Заробљен је чак и вицеадмирал Осман паша.

Руси нису изгубили ниједан брод, мада су многи бродови били озбиљно оштећени.

Тријумф код Синопа имао је и негативне последице по Русију. Велика Британија и Француска су биле шокиране „Синопским масакром“, како су оне назвале ову битку, те су одлучиле да уђу у рат против Русије и подрже Османлије.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“