10 совјетских постера о женским правима: Свака куварица мора бити способна да управља државом!

Историја
АЛЕКСЕЈ ТИМОФЕЈЧЕВ
Русија је прва велика држава света која је дала женама право гласа. Једнака права са мушкарцима, упркос вековним традицијама која су била дубоко укорењена у друштво, прокламована су у свим областима јавног живота Совјетског Савеза.

Управо је бољшевичка револуција дала женама иста права као и мушкарцима. Владимир Лењин је 1919. писао: „У једној од најзаосталијих држава Европе совјетска власт је за само две године урадила више за женску еманципацију и дала женама исти статус какав има 'јачи' пол, него што су све напредне, просвећене, 'демократске' републике света постигле за 130 година.“ 

У наставку Лењин поносно пише: „Просвећеност, култура, цивилизација, слобода у свим капиталистичким, буржујским републикама света... све ове лепе речи иду у комбинацији са злогласним, одвратним и бруталним законима у којима се жене третирају као подређена бића, законима због којих ванбрачна деца немају иста права као такозвана 'легитимна' деца, законима који дају привилегије само мушкарцима, и који понижавају и вређају жене. Совјетска Република, република радника и сељака, је брзо избрисала све ове законе и није оставила ни трага од буржујске неправде и лицемерја“. 

Совјетски Савез је забранио било какав утицај цркве на брачну заједницу. Ванбрачна деца су имала једнака права као и деца рођена у браку, а жене су стекле право да саме покрећу бракоразводни поступак.

Штавише, жене су добиле иста права као и мушкарци у погледу плата, плаћеног одмора и здравствене заштите на послу. Појам породитељско одсуство се први пут појавио у Совјетском Савезу. Онда се не треба ни чудити што је за само седам година (1923 – 1230) број запослених жена у СССР-у скочио са 423.200 на 885.000. 

Жене су стекле и једнака са мушкарцима политичка права. Двадесетих година прошлог века око 600 „Совјета“ (представничких органа власти) имало је жене председнике. А радикалну трансформацију улоге жене у Русији после револуције 1917. подржали су и медији, и, наравно, пропагандни постери.