Зашто један Британац упорно разбија митове западних историчара о Николају II и Романовима

Читав иконостас посвећен Николају II стоји у библиотеци и радном кабинету у дому Пола Гилберта у Канади: неколико икона са ликом цара и чланова његове породице, биста и репродукција царевог портрета, рад сликара Валентина Серова. 

У радном кабинету Пола Гилберта

приватна архива

Након крштења у руској православној цркви Гилберт је нашао унутрашњи мир који раније није осећао. „Као да сам се вратио у време. Архитектура, традиције старог света, иконе, мирис тамјана и литургије, а хор анђела увек оставља дубок духовни утисак на мене“, каже он.

Пол Гилберт  се у октобру упутио у Енглеску коју је напустио са породицом као дете. А сада ће бити домаћин велике комеморативне конференције посвећене последњем руском цару, Николају II, 150. годишњици рођења и 100. годишњици смрти цара.

Све што Гилберт ради, па и ова конференција, није само одавање поште цару, већ и покушај да докаже да су многа уврежена мишљења наших савременика најобичније лажи западних историчара. На пример, једна од тих неистина је да су вест о убиству Николаја II 1918. Руси примили незаинтересовано. Али дневници које је Гилберт истражио кажу да je у свим црквама земље служен парастос и да су „људи свих друштвених слојева плакали и молили се за цара“, како је писао кнез Сергеј Голицин. 

Пол Гилберт испред храма Свих Светих у Јекатеринбургу, подигнутом на месту где су стрељани последњи руски император Николај II и његова породица.

приватна архива

Просветитељска мисија

Организацију Royal Russia која трага за истинитим информацијама о Дому Романових Пол Гилберт је основао 1994. године. На веб-сајту организације се објављују текстови, старе фотографије и филмови, као и фотографије тренутног изгледа овог или оног дворца, информације о изложбама у њима, о Фабержеовим украсима и много тога другог.

Гилберт је покренуо и неколико часописа посвећених историји последње руске династије у којима се објављују документа која су испливала на видело после распада СССР-а. Истовремено Гилберт штампа дневнике и мемоаре Романових, њихова писма и фото албуме.

7. број часописа Пола Гилберта Sovereign, 2018.

У јесен 2018. се очекује излазак из штампе његове прве монографије под насловом „Моја Русија. Јекатеринбург“, књиге написане након многих посета града у ком су 1918. године стрељани Николај II и чланови његове породице.

Још једна његова књига „Николај Други и постсовјетска Русија“ изаћи ће из штампе догодине. 

Заљубљен у Русију 

Иако нема руско порекло, Гилберта од најмлађих година интересује све што је повезано са Русијом, и скупио је богату колекцију илустрованих књига, фотографија и разгледница посвећених Романовима. 

Пол Гилберт крај споменика Николају II код рудника Гањине Јаме. Џелати су оставили тела чланова царске породице у овом напуштеном руднику.

Последњих 25 година живота Гилберт је посветио истраживањима и писању историје династије Романов. Двадесет девет пута је путовао у Русију, први пут још 1986. када није било пожељно гласно говорити о Романовима.

Његов су рад високо оценили потомци династије. Велика кнегиња Марија Владимировна, праунука рођака Николаја Другог је изразила дивљење Гилбертовим радом.

Пол Гилберт, носилац ордена Светог Станислава 3. класе

1998. године добио је позив да присуствује преносу и сахрани у Санкт Петербургу посмртних остатака Николаја, његове супруге и троје од петоро деце. Тамо се Пол и упознао са представницима још једног стабла породице Романов, кнезом Николајем и кнезом Дмитријем Романовичем. 

Royal Russia

Предстојећа конференција у Колчестеру ће окупити око 150 чланова организације Royal Russia из свих крајева Велике Британије, Европе (укључујући Ватикан), Канаде, САД и Аустралије.

„То су људи којима је заједничка само жеља да очувају сећање на Николаја II, људи из различитих друштвених слојева, историчари, православни људи, свештеници, монархисти“, каже Гилберт.

Из Гањине Јаме тела стрељаних Романових су пренета и закопана на месту познатом као Поросенков лог.

Један век после убиства породице последњег руског цара, наслеђе Романових и даље живи, о њима се пише небројено много књига, снимају се играни и документарни филмови, организују изложбе и форуми. Ова трагична историјска епизода још увек привлачи пажњу. Веб-сајт Royal Russia је 2017. године имао више од 5,6 милиона прегледа, а Фејсбук група има 160.000 чланова из целог света.

Царска породица је много волела да се фотографише, и сликала је све своје празнике и забаве у слободном времену. Те слике нису биле за јавност, па тек данас можемо да видимо да је породица Романов и поред високе позиције у друштву изгледала као једна обична модерна породица.

Ове фотографије цара и његове породице нас толико фасцинирају јер видимо срећну породицу пуну љубави која „живи у свету који ће управо нестати са једном од најстрашнијих страница историје 20. века“, каже Пол Гилберт.

Сазнајте још: У додиру са руским престолом - ближе познанство са члановима династије Романов

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!