Који Романов сада има право на руски престо?

Алексеј Деничев/Sputnik
Када је 2. марта 1917. године срушена монархија, поједини представници царске породице Романов успели су да пронађу у иностранству уточиште од бољшевика. Од тада је било неколико потомака Романових који су за себе тврдили да су они наследници непостојећег руског престола. Расправе на ту тему још увек не јењавају!

Праунук великог кнеза Кирила Владимировича, првог Романова у изгнанству, који је после смрти цара Николаја II прогласио себе за „императора“, рођен је 1981. године. Мајка му је Марија Владимировна Романова, а отац пруски кнез Франц Вилхелм. На рођењу је добио име Георгије.

Велика кнегиња Марија Владимировна.

Кнез Василиј Александрович, који је тада био на челу Асоцијације породице Романов, рекао је: „Срећан догађај у пруској краљевској породици не тиче се породице Романов, јер новорођени кнез не припада ни руском императорском дому ни породици Романов“. Зашто су сви били толико кивни?

Велики кнез са црвеном траком

Кирил је био унук Александра II. Он је 31. августа 1924. прогласио себе за императора Кирила I и тиме изазвао гнев осталих чланова породице Романов који су сматрали да он нема на то право.

Велики кнез Кирил Владимирович.

Осуђујући такву одлуку они су истакли да је Кирил учествовао у Фебруарској револуцији 1917. и прекршио заклетву коју је положио цару Николају II. Као командир јединица Царске гарде Кирил је 1. марта 1917. године ушао у зграду Државне думе (Парламента) са императорским еполетама и иницијалима, и црвеном траком преко одела, и заклео се да ће он и његова гарда бити верни руском народу и Думи. Али, није то било оно што му је највише замерено.

Кирил је, наиме, прекршио руски закон о наслеђу династије оженивши се својом сестром од тетке, принцезом Викторијом Мелитом од Сакс-Кобурга. Цар Николај II није одобравао тај брак, а Кирилова жена није примила православље, због чега је цар одузео Кирилу право да сматра себе припадником дома Романов. Та царева одлука је држана у тајности да се не изазове бурна реакција јавности. Када је Викторија најзад примила православље, Кирилу су враћена права члана царске породице, али његово право наслеђа царског престола није му било враћено јасном и недвосмисленом формулацијом. У сваком случају, император није одобрио тај брак у тренутку његовог склапања.

Велики кнез Владимир Кирилович Романов.

После Кирилове смрти његов син Владимир (1917-1992) постао је старији наследник непостојећег престола. Он себе никада није називао „императором“, али му је отац доделио звање „великог кнеза и царевића“ (наследника царског престола), а Владимир је прихватио обавезу да стане на чело Дома Романов.

Имају ли Крилови потомци право на престо?

Царевић Георгиј Михајлович Романов.

„Давање Владимиру статуса ’великог кнеза’ било је кршење руског императорског права“, каже Јевгениј Пчелов, руски историчар и познати светски стручњак за генеалогију породице Романов. „Велики кнез је могао бити само онај ко је бар унук било ког императора, а Владимир Кирилович је био праунук Александра II. Према томе, он није могао задржати титулу великог кнеза и царевића коју му је отац дао“.

Владимир се 1948. године у Лозани оженио грузијском принцезом Леонидом Георгијевном Багратион од Мухранија, а 1969. године је своју јединицу, 16-годишњу ћерку Марију, прогласио наследницом престола. Други наследници царске породице Романов, пре свега кнез Андреј Александрович (праунук цара Николаја I) изразили су тим поводом незадовољство тврдећи да Леонида Багратион није „подједнако племенитог рода“ као њен супруг Владимир.

Велика кнегиња Леонида Георгијевна Багратион од Мухранија.

Владимир је 1946. доделио породици Багратион од Мухранија царско достојанство, будући да је породица Багратион припадала династији грузијских царева. Јевгениј Пчелов објашњава да је то погрешно: „Династија Багратиона, грузијских кнезова, имала је неколико огранака, а грузијски цареви су припадали императорском огранку. Штавише, према руском царском закону, од 1801. године, када је Грузија ушла у састав Руске империје, руски император је поседовао титулу ’цар Грузије’. Према томе, ниједна грузијска династија није се могла третирати као ’равна’ династији Романов. Због тога је Владимирова одлука из 1946. године проузроковала апсурдну ситуацију“, каже Пчелов.

Упражњени трон

Велика кнегиња Јекатерина Ивановна.

„Само чланови руског императорског Дома Романов могу бити претенденти на престо“, додаје Пчелов. „Такви људи, пре свега, треба да буду рођени у равноправном браку потомака царских династија. Последњи представник породице Романов који је задовољавао те законе била је кнегиња Јекатерина Ивановна (1915-2007), која је последње године свог живота провела у Уругвају. Данас ниједан члан породице Романов није рођен у равноправном династичком браку, и зато према руском императорском законодавству нико не може претендовати на престо“, закључује Пчелов.

У прошлости је један од начина решавања сличних ситуација било сазивање Земског сабора (својеврсног руског парламента 16-17. века). На пример, Михаил Романов, први цар ове династије, изабран је на Земском сабору 1613. године. Са друге стране, тај механизам није потпуно јасан јер руски императорски закони не помињу процедуру сазивања Земског сабора.

Поједини научници који се баве проучавањем монархије тврде да Руска империја званично није укинута, тако да технички гледано још увек постоји. То, међутим, није истина јер је 5. јануара 1918. на свом првом и једином заседању Оснивачка скупштина Русије прогласила земљу републиком.

Јевгениј Пчелов

И најзад, зашто се уопште позивати на руски императорски закон када је он престао да важи са падом Руске империје? Исто тако је престала да постоји и руска монархија. Једно је извесно: ниједан потомак породице Романов нема неоспорно право да претендује на непостојећи императорски трон.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“