Како је изгледала прва високошколска установа за жене у Русији (фотографије)

Sputnik
Чувени Бестужевљеви курсеви отворени су пре 140 година. На списку жена које су прошле кроз ову високошколску установу налазе се академици, сеоске учитељице, па чак и револуционарке.

1. Крајем 19. века све више руских жена је желело високо образовање. С обзиром да им је било готово немогуће да га стекну у Русији, многе од њих су одлазиле у иностранство. Осим тога, број сеоских школа се повећавао, док постојећи број учитеља није био довољан. Цар Александар II се противио образовању жена, али су га ипак убедили да дозволи оснивање универзитетске установе за жене.

2. Високообразовни курсеви за жене отворени су септембра 1878. године у Санкт Петербургу. Први директор школе био је Константин Бестужев-Рјумин, професор историје и братанац једног декабристе. Зато је школа била позната као „Бестужевљеви курсеви”, а студенткиње и дипломци које су је похађале као „бестужевке”.

3. Курсеви су на неки начин отворени захваљујући друштвеном ангажману активисткиње Надежде Стасове, која је предводила женски покрет у Русији и којој су жене из аристократских породица могле да буду захвалне на томе што су могле да раде и зарађују за живот. Она је била идол и узор за многе студенткиње Бестужевљевих курсева. Раније, 1870. године, она је такође извојевала отварање првих циклуса јавних предавања за жене и мушкарце у Санкт Петербургу под називом Владимирови курсеви.

4. Студенткиње Бестужевљевих курсева плаћале су школовање. Није постојао пријемни испит и, како бисте се уписали, морали сте да имате 21 годину и завршену средњу школу. Ако је интересовање било превелико, кандидаткиње су биране на основу завршних оцена у средњој школи. Младе жене које су долазиле из унутрашњости изнајмљивале су собе и често су их делиле како би уштеделе новац.

5. Прва жена која је завршила Бестужевљеве курсеве и касније постала професор у овој установи била је Надежда Гернет (на фотографији је можете видети на часу геометрије). Она је такође била друга жена-математичар која је у Русији стекла звање доктора наука. (Прва је била Софија Коваљевска, која је, како би стекла високо образовање, морала да склопи фиктиван брак и студира у иностранству).

6. Једна студенткиња Бестужевљевих курсева, Јелизавета Дјаконова, била је међу првим руским феминисткињама. Она се касније присећала да су многе девојке учествовале у јавном животу и постале блиске пријатељице слободномислећих и револуционарно оријентисаних студената универзитета. Многе од њих, додуше, нису биле инспирисане идеологијом, већ су само желеле да се удају.

7. Студенткиње Бестужевљевих курсева нису биле заинтересоване само за науку и политику, него и за уметност. Имале су и своје драмско аматерско друштво.

8. 1886. године држава је преиспитала питање високог образовања за жене и током наредних неколико година Бестужевљеви курсеви нису примали нове студенткиње. Међутим, ова одлука је касније преиначена и упис студенткиња на Бестужевљеве курсеве је настављен. (На фотографији се може видети семинар код професора Герса.)

9. 1903. године на списку жена које су дипломирале на Бестужевљевим курсевима по први пут су се нашле хемичарке. (Исте године Марија Кири и њен муж су добили Нобелову награду за своју студију о радијацији.) 1911. године Николај II је дозволио дипломцима Бестужевљевих курсева да добију универзитетска звања, као и мушкарци. То је био велики напредак.

10. За само 40 година, колико су постојали, Бестужевљеве курсеве је завршило око 10 000 студенткиња. После Октобарске револуције Бестужевљеви курсеви су претворени у одељење Петроградског универзитета и касније су са њим потпуно спојени.

11. Прва високообразовна институција само за жене у Енглеској отворена је неколико година пре Бестужевљевих курсева: Гиртон колеџ на Универзитету Кембриџ отворен се 1873. године са само пет студенткиња. На Оксфорду први женски колеџ је отворен 1879. године.

12. У Америци жене су од 1853. године могле да добију високо образовање, у Француској од 1863. године, а Универзитет у Цириху је студенткињама отворио врата 40-их година 19. века. У Немачкој је тек 1896. године женама дозвољено да полажу испите за сведочанство у средњем образовању. А касније им је дозвољено и да похађају универзитетске курсеве. Право на високо образовање у Немачкој је женама званично признато тек за време Вајмарске републике 1923. године.

Прочитајте још: Школе за „племените девојке“ поново у Русији

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“