Зашто је био потписан Споразум о ракетама средњег домета, из кога Трамп хоће да иступи?

То је најавио амерички председник Доналд Трамп 21. октобра. Он је рекао да САД планирају иступање из Споразума о нуклеарним снагама средњег домета (INF), који су 1987. потписали амерички председник Роналд Реган и совјетски лидер Михаил Горбачов.

„Ми се спремамо да раскинемо уговор и да изађемо из њега“, рекао је Трамп новинарима на митингу у Невади.

Док политиколози дискутују о могућим последицама таквог корака, важно је схватити значај дотичног документа. Пут до Споразума о елиминацији ракета средњег и малог домета (РСМД) био је веома тежак. Европа је била на ивици нуклеарног рата. Ево одговора на неколико важних питања.

1. Каква је била ситуација са ракетама током 1980-их?

СССР је 1977. године у оквиру планова модернизације свог арсенала представио нову ракету средњег домета РСД-10 „Пионер“ (SS-20 Saber по класификацији НАТО-а) коју је планирао да постави у Источној Европи. За Западну Европу је то била шокантна новост. Наиме, три нуклеарне бојеве главе снаге 150 килотона, које нису биле обухваћене постојећим споразумима о наоружању, могле да разоре до темеља сваки град у Западној Европи пре него што НАТО или САД стигну да реагују.

2. Шта су то уопште ракете средњег домета?

Према међународној класификацији у ову категорију нуклеарних снага спадају нуклеарне ракете домета од 500 до 1.000 км (мали домет) и од 1.000 до 5.000 км (средњи домет). Такве ракете могу да стигну до циља брже од интерконтиненталних балистичких ракета, и што је најважније, њихов релативно мали домет значи да оне нису биле обухваћене споразумом из 1972. о ограничењу стратешког наоружања.

3. Зашто је СССР претио Европи?

Циљ је био да се старе ракете Р-12 (SS-4) и Р-14 (SS-5) замене ракетама РСД-10 (SS-20) чиме би била гарантована совјетска доминација у Европи. Такав корак је, међутим, допринео брзом погоршању односа са Западом.

„И Запад и Кина су били озбиљно забринути постављањем овог оружја“, написао је историчар Алексеј Богатуров. „То је схваћено као доказ да се Совјети спремају за ограничени нуклеарни рат“.

Западна Европа је у том смислу била најрањивија јер би евентуални масовни совјетски напад могао уништити сву њену војну инфраструктуру пре него што амерички савезници стигну да реагују.

4. Каква је била реакција Запада?

САД су као лидер НАТО-а дејствовале одлучно. Већ 1983. године су постављене нове америчке ракете Pershing II у Западној Немачкој и неколико других крстарећих ракета на копненим базама у Белгији, Италији, Холандији и Великој Британији. То су биле ракете које могу да стигну до циљева у већини подручја Европе које је контролисао Советски Савез.

5. Шта се затим догодило?

И совјетски и западни политичари су схватали да се обавезно мора смањити тензија јер је Европа била као буре барута спремно да експлодира. У првих неколико рунди преговори нису уродили плодом јер су у том периоду умрла су три совјетска лидера – Леонид Брежњев, Јуриј Андропов и Константин Черњенко. Најзад су 1987. године Михаил Горбачов и Роналд Реган успели да постигну договор и потпишу споразум.

САД и СССР су у Споразуму о елиминацији нуклеарних ракета позвани да демонтирају све своје ракете малог и средњег домета (од 500 до 5.500 км). Поред тога, Москва се обавезала да уништи своје ракете и у Европи и у Азији.

Обе стране су испуниле услов, тј. уништиле су све ракетне системе овог типа које су поседовале. СССР је уништио 1.846, а САД 846 ракета.

„То је био велики корак. Први пут у историји су обе стране успеле да се договоре о демонтажи читаве класе потпуно новог високоефикасног наоружања, чиме је заиста побољшана ситуација у Европи и на Далеком истоку“, писао је Алексеј Богатуров.

Споразум о елиминацији РСМД био је прекретница у Хладном рату, смањио је међународну тензију и учинио цео свет безбеднијим. И сада, ево, то достигнуће може бити анулирано.

Прочитајте: „Како је Горбачов под притиском САД добровољно уништио најбоље ракете на свету?“ 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.