Како је морнарички официр 1975. године организовао још једну револуцију у СССР-у?

Русија је 9. новембра 1975. године доживела нови покушај револуције, тј. нешто чега у њој није било дуже од пола столећа. Капетан треће класе Валериј Сабљин заузео је противподморничку фрегату Балтичке флоте и изјавио да се совјетско руководство више не придржава доктрине Владимира Лењина, те да су земљи крајње неопходне радикалне промене.

Побуњенички ратни брод је напустио луку у Риги и запловио ка Лењинграду, где је Сабљин планирао да покрене велику револуцију која ће уздрмати целу огромну земљу.

Зашто је он то учинио?

Морнарички официр треће класе Валериј Сабљин био је приљежан ученик Лењинградске високе војнопоморске школе, кога су предавачи често хвалили а вршњаци поштовали истичући његов снажно изражени осећај за правду.

Archive photo

Сабљину, међутим, није импоновала каријера војног официра који слепо извршава наређења. Он је тежио да схвати и анализира политичке процесе који се одигравају у његовој земљи. Било је много тога што га је дубоко револтирало. Сабљин је схватио да је земљи потребна радикална трансформација.

Сабљинов колега, официр Николај Черкашин, рекао је: „Он је увек размишљао глобално... Он је покушавао да дубоко сагледа друштвене појаве. Он је по природи био политичар“.

Валериј Сабљин се никада није плашио да каже оно што мисли. На пример, 1962, када је имао само 23 године, написао је писмо Никити Хрушчову са молбом „да избави Комунистичку партију од улизица и корумпираних елемената“. Читава његова каријера је висила о концу, али је Сабљин имао среће – само је добио прекор.

Тај скандал му ипак није засметао да упише Лењинову војнополитичку академију. Уместо да командује ратним бродом, Валериј Сабљин је одлучио да постане политички делатник који је одговоран за политичко васпитавање војника.

Капетан је 1973. године постављен за политичког руководиоца на најновијој противподморничкој фрегати класе „Буревестник“. Фрегата се звала Сторожевој („Стражар“) и у то време је била најбољи брод совјетске Балтичке флоте. Сабљин је сковао план да од тог ратног брода направи идеалну платформу за размену својих идеја са целом земљом.

Лењинова револуција

За две године служења на Сторожевоју Валериј је кроз разговоре са посадом износио своје мисли и тражио истомишљенике. У новембру 1975. године, када је Совјетски Савез прослављао 58. годишњицу револуције, Сабљин је помислио да је куцнуо његов час и да треба дејствовати.

Осмог новембра је заробио и изоловао капетана брода, позвао официре и одржао им говор у којем је изјавио да се совјетско руководство више не придржава Лењинових идеала и да је земља огрезла у корупцији и нестручности.

„Велика Русија треба да буде водећа држава света, а не гладна земља на челу са Брежњевом“, рекао је он додавши да је земљи потребна нова револуција.

Официри који су одбили да се придруже Сабљину ухапшени су и затворени заједно са капетаном. Затим је Сабљин исти такав говор одржао морнарима.

„Дошло је време да се изборимо за правду. Наш поступак је само мали импулс који ће изазвати огромне промене“, рекао је он. (Владимир Шигин, „Бунтовни Сторожевој. Последња парада капетана Сабљина“, 2013).

Морнар Александар Шеин, који је био Сабљинов главни помоћник, касније је посведочио: „Његов говор нас је изузетно надахнуо. Све што смо тајно разговарали међу собом изненада је било званично и гласно објављено. У сваком од нас се пробудило достојанство“.

Убрзо је команда Ратне морнарице СССР-а информисана о Сабљиновим захтевима: да се гарантује интегритет фрегате и посаде, да им се омогући свакодневно изношење свога мишљења преко телевизије и радија, вођење преписке и организовање личних сусрета са другим људима.

Противподморничка фрегата „Сторожевој“, 6 новембар 1975 г.

Archive photo

Брод је напустио Ригу и запловио према Лењинграду са циљем да се укотви поред крстарице „Аурора“, симбола руске револуције.

Када је Леонид Брежњев сазнао за овај догађај, наредио је да се фрегата уништи. Ако би Сабљин са својим бродом упловио у територијалне воде Шведске онда би супертајна техника и оружје могли доспети у посед западних земаља. Совјетско руководство није могло то да дозволи.

Крај совјетског Дон Кихота

Девет бродова Балтичке флоте испловило је да пресретне Сабљинов брод. Поред тога, изнад фрегате се појавила ескадра бомбардера Јак-28. Био је довољан само један напад да се све оконча.

Када је прва бомба погодила палубу, посада је одмах схватила да ће за неколико тренутака сви они бити мртви. Морнари су ухапсили Сабљина, ослободили капетана и друге заробљенике, и саопштили команди ратне морнарице да је брод под њиховом контролом.

Александар Шеин је осуђен на осам година затвора. Валериј Сабљин је у очекивању пресуде све време цртао једно исто – Дон Кихота како се бори са ветрењачама.

Трећег августа 1976. године Валериј Сабљин је осуђен за велеиздају и погубљен. 

Сабљинова акција је званично окарактерисана као покушај бекства у Шведску. Том Кленси је био веома надахнут овим случајем и на основу њега је написао своје дело „Лов на Црвени октобар“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!