Оклопњача „Потемкин“: Како је завршио чувени бунтовнички брод?

„Оклопњача Потемкин“.

„Оклопњача Потемкин“.

Википедија.
У јуну 1905. године Русију је потресла вест о бунту на императорском ратном броду „Потемкин“. Данас је тај бунт постао познат захваљујући филму Сергеја Ајзенштајна „Оклопњача Потемкин“ из 1925. године. Мало је, међутим, оних који знају како се завршио тај чувени бунт и каква је била судбина побуњене посаде и самог брода.

Једна од најпознатијих сцена светске кинематографије су дечија колица са дететом у њима која јуре низ степенице, док гомила људи бежи у паници од војника који пуцају у њих. Филм је прича о бунту посаде на руском ратном броду у револуцији 1905. године која је уздрмала целу империју.

Императорска флота

„Потемкин је био најмоћнији и најмодернији брод руске ратне морнарице у то доба. У време побуне се налазио у црноморској луци Одесе. Бунт на „Потемкину“ је изазвао нереде у целом граду. Приликом гушења нереда војници су убили на десетине људи, мада поједини историчари тврде да се чувена сцена на степеницама никада није догодила.

Посада „Потемкина“ је одговорила на оштре мере руских власти и отворила ватру, али нико није убијен. Грађани Одесе су се посебно плашили великих плотуна са овог брода, али се то није догодило. Уместо тога „Потемкин“ је напустио луку и запловио у правцу главнице Црноморске флоте која је била верна цару и кренула је према Одеси да се бори са побуњеним бродом. Власти су биле спремне чак и да униште овај брод, иако га је морнарица добила само пар месеци пре тога.

Сцена из филма „Оклопњача Потемкин“, 1925.

Бродови су се сусрели али нису ступили у бој. Ни „Потемкин“ ни 11 бродова царске флоте нису отворили ватру једни на друге, углавном због тога што адмирали нису имали храбрости да ступе у борбу. Они нису били сигурни у лојалност својих морнара и зато су пустили „Потемкина“.

Превирања

На овом месту се Ајзенштајнов филм завршава, а у стварности „Потемкинове“ авантуре још нису биле окончане.

Испоставило се да су адмирали с правом страховали јер је један од ратних бродова флоте прешао на непријатељску страну и придружио се бунтовницима са „Потемкина“. Оба брода су се вратила у Одесу, али су на овом другом броду превагу однели морнари лојални цару, тако да је „Потемкин“ поново остао сам.

Поједини чланови посаде оклопњаче „Потемкин“. Поручник у центру ове групе био је један од официра које су бунтовници убили.

Брод са револуционарима није могао остати у Одеси јер морнари нису желели да прошире устанак на цео град, и зато је „Потемкин“ отпловио у румунску луку Констанца у нади да ће тамо попунити залихе и гориво. Румуни су, међутим, одбили да опскрбе брод и он се упутио даље у кримску луку Феодосију. Ни тамо није могао да добије оно што му је требало, и зато се опет вратио у румунску луку.

„Срамна прича”

У међувремену је Црноморска флота упутила брод који је требало да торпедира „Потемкин“, али није могао да га нађе јер је побуњена посада пловила у близини Констанце. Главне снаге руске флоте биле су концентрисане у бази у Севастопољу где је ситуација такође била напета и очекивали су се нови нереди.

Оклопњача „Потемкин“ у луци Констанце у јулу 1905. године.

Неспособност флоте да заузме „Потемкин“ била је понижење за Русију. „Надајмо се уз Божију помоћ да ће се ова тешка и срамна прича завршити“, написао је император Николај II у свом дневнику пред крај „Потемкинових авантура“.

Цар је посебно негодовао због тога што је Румунија одбила да ухапси и испоручи посаду „Потемкина“ када се брод укотвио у њиховој луци. Морнари су затим напустили брод и добили статус који је био сличан данашњем политичком азилу. Брод је ипак, ускоро враћен у Русију, где му је дато ново име „Пантелејмон“ у част православног светитеља.

Руске власти су на крају успеле да похапсе побуњене морнаре са брода „Потемкин“ и да их осуде. Једни су били осуђени на смрт, а други послати у Сибир. Па ипак, већина побуњеника се вратила у Русију тек кад је цар свргнут у фебруару 1917. године.

„Пантелејмон“ у акцији

Што се тиче „Пантелејмона“, брод је касније учествовао у неким ограниченим дејствима, како успешним, тако и неуспешним. 1909. године је случајно потопио руску подморницу. Чим је почео Први светски рат 1914. године, „Пантелејмон“ је ратовао против турске ратне морнарице у бици код рта Сарич близу обала Крима, а годину дана касније је напао Турке близу њихових обала.

1916. године је „Пантелејмон“ већ застарео. Брод су на крају заузели Немци када су ушли у Севастопољ у мају 1917. године, а када су Немци поражени „Пантелејмон“ је предат савезницима.

Императорски руски ратни брод „Пантелејмон“ у Севастопољу, лето 1912. године.

Британци су 1919. године уништили његове моторе за случај да брод доспе у руке бољшевицима који су били у експанзији. „Потемкину“/„Пантелејмону“ је коначно „одзвонило“ 1923. године када су га Совјети претворили у бескорисну гомилу гвожђа.

Ајзенштајн је 1925. године снимио филм у коме је приказао брод „Потемкин“ као симбол руске социјалистичке револуције и поред тога што је бунт на овом броду избио 12 година пре него што су бољшевици узурпирали власт.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још: