Две у једној: Све о руској револуцији 1917. године

Припрема за напад на Зимски дворац. Октобар 1917. Апотекарско острво. Петроград. Русија.

Припрема за напад на Зимски дворац. Октобар 1917. Апотекарско острво. Петроград. Русија.

Russian Look/Global Look Press
Већ је прошло читаво столеће од револуције 1917. године (а биле су заправо две револуције), а она се и даље третира као један од најважнијих догађаја у историји Русије. Направили смо компилацију свега што смо овде досада писали на ту тему.

Фебруарска револуција 1917. године је ставила тачку на 200-годишњу владавину династије Романов и на руску монархију уопште. Цар Николај II се под притиском владајућих структура одрекао престола, а после неколико месеци политичке борбе на власт су дошли екстремни левичари, познатији као бољшевици. Затим су комунисти владали Русијом непуних 70 година.

С обзиром да се ближи новембар 2017. године и 100-годишњица узурпације власти од стране бољшевика, направили смо компилацију свих чланака који су на ту тему објављени на порталу Russia Beyond. Овај списак свакако није коначан јер има још много појава којих се вреди сетити и о чему вреди написати.

Како то да је Октобарска револуција изведена у новембру?

Пре свега, треба имати у виду да је Октобарска револуција изведена у новембру (а Фебруарска у марту), и то није новост само за странце него и за многе грађане Русије. До овог „неспоразума“ је дошло због тога што је до 1918. године у Русији коришћен јулијански календар, а он „касни“ две недеље у односу на грегоријански.

Чим су узурпирали власт бољшевици су укинули коришћење јулијанског календара. За разлику од многих других њихових иницијатива ова је олакшала живот грађанима Русије.

Зашто је дошло до Револуције?

Има много оних који говоре о „скривеним разлозима“ пада монархије. Поједини сматрају да су револуцију организовали Немци (они су ратовали против Русије 1914-1918) или Британци (савезници Русије), или чак масони.

Демонстрација радника у Путиловској фабрици у Петрограду. Државни музеј политичке историје Русије.

Многи историчари, међутим, сматрају да је било доста логичних и једноставних разлога за народни гнев. Први светски рат се одужио, а народ је све више чезнуо за миром.

Због слабе инфраструктуре државни службеници нису могли да обезбеде довољно намирница за Петроград, тада главни град Русије (данас Санкт Петербург). Људи су се побунили због недостатка хлеба и тако је почео општи бунт.

Сељаци који су чинили већину становништва Русије били су незадовољни влашћу. Цар Александар II их је ослободио 1861. године укинувши кметство, али до 1917. године већина тих бивших кметова још није поседовала своју имовину. Радници су патили од тешких услова рада који су понекад били сурови.

Многи сматрају да је цар Николај са својом политиком такође послужио као повод за револуцију. У пролеће 1917. године чак су и многи рођаци цара Николаја сматрали да је он слаб и неталентован владар.

Такође има мишљења да је царском породицом годинама манипулисао Григориј Распутин, мистик кога су једни сматрали светитељем, а други га мрзели. У сваком случају, када је почела Револуција, већина грађана Русије није била лојална монархији.

Зашто су бољшевици победили?

Ова марксистичка партија 1917. године није била најпопуларнија нити најмоћнија у Русији. Фебруарска револуција их је изненадила. Њихов вођа Владимир Лењин био је у Швајцарској у изгнанству заједно са многим другим комунистима. Али они су пожурили да се врате у Русију и одмах су почели да дејствују.

Црвена гарда, војници и морнари јуришају на бивши Царски дворац (Зимски дворац) у новембру 1917.

Људима се свидело што су им бољшевици обећали да ће обезбедити мир и имовину, и то одмах, тврдећи да пролетери и сељаци треба да се удруже у борби против буржоазије и империјализма.

Бољшевици су веровали у оно што су радили и изгледали су привлачно у поређењу са неодлучним политичарима који су били опседнути некаквим причама о уставотворној скупштини и демократији у периоду између марта и октобра.

Вођа партије Владимир Лењин и сам је допринео њеном тријумфу. Био је врло активан и упоран револуционар. Својим говорима је освојио срца многих слушалаца и учинио је све што је било у његовој моћи да партија постане кадра за узурпацију власти.

У јесен 1917. године он је био популарнији од лукавог али слабог Александра Керенског, премијера Привремене владе, која је управљала Русијом у периоду између марта и октобра. Пропао је и покушај армије да победи социјалисте и успостави десничарску диктатуру.

Александар Фјодорович Керенски (1881-1970) вођа руске Револуције.

У тим околностима су 7. новембра 1917. године бољшевици предводили масу која је заузела Зимски дворац у Петрограду и оборила Привремену владу.

Личности револуције

Поред Лењина је међу бољшевицима било и много других занимљивих личности. Један од њих је, на пример, познати револуционар Лав Троцки. Он је 1917. године у партији био важан исто колико и Лењин. Касније је наставио да формира Црвену армију која је комунистима помогла да победе у Грађанском рату. И поред свега, завршио је живот у изгнанству јер је био принуђен да побегне из Совјетског Савеза када га је Стаљин поразио у борби за власт.

Владимир Лењин говори пред окупљеним народом на Свердловљевом тргу у Петрограду 1919. године. Лав Троцки стоји са десне стране.

Надежда Крупска, Лењинова супруга, такође је била значајна револуционарка. До краја живота је била верна Лењину и марксизму. Помагала је мужу и поред љубоморе. Лењин је, наиме, био у интимној вези са револуционарком Инесом Арманд.

Бољшевици се никога нису плашили јер су се дуго борили против државе. Током последње деценије 19. и прве деценије 20. века, партија је у Русији била забрањена, а новац је стицала пљачкањем.

Времена се мењају

Руске револуције су заувек измениле трајекторију развоја земље. Поједине промене су свакако биле погубне. У Грађанском рату је умрло око 12,5 милиона људи, а преживели су били исцрпљени непрекидним ратовима и променама режима. Чак се појавило и много наркомана у Русији.

Скица декора за Дворски трг авангардног сликара Натана Алтмана (1889-1970). Рудолф Кучеров.

Са друге стране, ови догађаји су донели нови поглед на свет грађанима и нови имиџ Русије. На пример, авангардна уметност се још увек асоцира са револуцијом и социјализмом јер су се руска авангарда и бољшевици узајамно подржавали. Револуција је трансформисала друштво, па чак и начин одевања.

Револуција се одражавала и у уметности. Снимани су филмови и писане су књиге и стихови на ту тему, а она је у уметности и даље актуелна. Једни су попут нобеловца Ивана Буњина мрзели револуцију, а други, попут песника Владимира Мајаковског нису могли замислити живот без ње.

Како су странци реаговали на Револуцију?

У иностранству је било различитих реакција. Амерички новинар Џон Рид је са радошћу подржао Револуцију и остао пријатељ Совјетског Савеза до своје смрти – сахрањен је у Москви. Са друге стране, познати британски аутор Самерсет Мом био је против бунта и као шпијун је упућен у Москву да спречи револуцију. Није у томе успео.

Десетине странаца који су били сведоци фебруарских и октобарских догађаја (углавном дипломате и новинари) забележиле су сећања на тај период. „Без оклевања признајем да су Лењин и Троцки необични људи“, рекао је Џорџ Бјукенен амбасадор Велике Британије у Русији.

„Све што сте желели да сазнате...” је обимни водич по најпопуларнијим темама везаним за Русију. Непрестано радимо на новом материјалу, тако да ће ова страница редовно бити допуњавана новим информацијама.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.