Како се немачки лекар у 19. веку преселио у Русију и постао католички светац

Јелена Самокиш-Сутковска
Немачки лекар Фридрих Хас био је један од највећих добротвора Русије у 19. веку. Бринуо се о затвореницима и сиромасима. Све што је имао дао је њима.

У роману „Идиот“ Фјодора Достојевског један јунак прича о човеку великог срца: „У Москви је живео један стари државни саветник који је целог живота посећивао затворе и разговарао са робијашима...“

И прича о овом Немцу као да је преузета из романа Достојевског: „Он је ишао од једног до другог робијаша, заустављао се пред сваким несрећником и питао шта му треба... Давао им је новац, доносио разне потребне ствари... Таква милосрдна дела чинио је до саме смрти. Када је умро већ је био познат свим робијашима широм Русије и Сибира!“

Није у питању измишљени лик из романа чувеног писца. Овај човек је заиста постојао. Звао се Фјодор (или Фридрих) Хас. Преселио се из Аустрије у Москву 1806. године. Почео је каријеру као лекар, а завршио као католички светац.

Од Фридриха до Фјодора

Фридрих Хас (1780-1853) рођен је у немачком градићу Бад Минстерајфелу. Најпре је радио у Бечу као лекар. Руски кнез Николај Репњин-Волконски посетио је 1806. године главни град Аустрије са циљем да тамо излечи повреду ока. Хас је био млад али успешан лекар, и помогао је кнезу. Репњин-Волконски га је позвао да дође у Москву и постане његов породични лекар.

„Новац, угледно друштво и велике перспективе – све је то толико фасцинирало младог лекара да је он прихватио понуду“, пише Moslenta.ru. Тада није знао да ће у Москви остати много дуже него што је планирао.

Хас је у Русији пустио корене. Поред тога што је био Репњинов породични лекар постављен је и за начелника једне московске болнице. Када су Французи 1812. године напали Русију, Хас је служио као војни лекар и заједно са руском армијом стигао до Париза. После тога се вратио у Русију, коју је тада доживљавао као своју земљу – већ је научио језик и узео руско име Фјодор.

Тешка времена за доброчинство

Хас је 1828. године већ био богат и угледан човек са сопственом вилом и репутацијом великог филантропа који помаже сиротињи. Али то је био тек почетак. Те године га је губернатор Москве именовао за главног лекара московских затвора и доделио му функцију у Затворском комитету.

Хас је био шокриран када се упознао са стањем у затворима. Хигијена је била ужасна, харале су болести и владала је глад, насилничко понашање је било уобичајено и међу чуварима, и међу затвореницима. Изгледало је да никога није било брига за такво стање. „Хас је на све стране видео само равнодушност, бирократску рутину и круте законе. Цело друштво је било против његовог хуманог става према тим људима“, писао је Анатолиј Кони, руски адвокат и Хасов биограф.

Немачки лекар је био убеђени католик. Био је енергичан и придржавао се идеје да „чинимо добро свима, док имамо времена“. Радио је у Затворском комитету 25 година и све време се трудио да промени систем и побољша га.

Што мање зла

Хас је учинио многа добра дела. Између осталог, допринео је да се промени став према затвореницима. Конкретно, пиморао је власти да одустану од бријања половине главе робијашима (независно од пола) или повезивања десеторо људи у огромне тешке окове.

Поред тога, Хас је инсистирао да окови које су затвореници носили током депортовања у Сибир буду три пута лакши, и да се постављају кожом како би се лакше могли носити. Оснивао је школе за децу робијаша и радио на провери судских доказа (помоћу адвоката) за случај да је неко невино осуђен.

Шампион у милосрђу

Свакодневно је посећивао затворе око Москве, доносио затвореницима намирнице и све што им је потребно, и сатима разговарао са њима. „Робијаши су га волели као што верници воле Бога... Ниједном се није десило да чак и најгори и најочајнији криминалац каже Хасу грубу реч. Сви су га слушали стрпљиво и добродушно“, пише Кони.

Једном је у дискусији Немац рекао да чак ни злочинци не заслужују оно што доживљавају у руским затворима. Московски митрополит Филарет је одговорио: „Престаните да браните те изопачене умове. Невин човек никада не заврши у затвору!“. Хас му је одговорио: „Заборавио си Христа, оче!“

Филарет се постидео својих речи и одговорио: „Не, чини ми се да је Христос мене оставио за тренутак“, и од тада се трудио да на све начине помогне Хасу. Иако је био католик, немачки доктор је и у православној Москви третиран као свети човек.

Пожртвован до краја

Хас је неуморно помагао сиротињи и несрећницима, али се број оних којима је требала његова помоћ никада није смањио. Потрошио је сав свој новац, продао своју вилу и коње, преселио се у малени стан у својој клиници и до краја живота остао сам, без породице и деце. Када је умро 1853. године, полиција је морала да сноси трошкове његове сахране јер доктор није оставио никакву уштеђевину.

Много је важније што је Хас толико одушевио многе људе да му се на сахрану окупило 20.000 људи. Можда би то за њега био најдрагоценији податак. „Ја мислим да најбољи пут ка срећи није сопствена срећа него срећа других људи. Због тога се треба бринути о људима, помагати им речју и делом, волети их и испољавати ту љубав“, написао је Хас у једном писму свом пријатељу.

Доктора Хаса је католичка црква 2018. године званично прогласила за свеца.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“