Четири позната руска лекара из 19. века који су променили правила у медицини

Getty Images
Ови руски лекари из 19. века не само што су мењајући правила у медицини спасавали животе, већ су свет учинили бољим местом за живот.

1. Николај Пирогов (1810-1881)

Специјалност: хирургија

Средином 19. века медицина је била прљав и крвав посао, посебно за време рата. Хирурзи нису знали за антисептике и општу анестезију. Најпопуларнија метода третирања рана била је ампутација, не само у Русији, него широм света. Генерално узев, војници су имали више шансе да умру од болести него на бојном пољу.

За време Кримског рата од 1853. до 1856. године професор Николај Пирогов, који је у Санкт Петербургу радио на развоју напредних хируршких метода, преокренуо је ситуацију набоље. Он је увео етарску анестезију у условима на бојном пољу, што је смањило патње рањених војника, организовао је ефикасан систем евакуације и успешно се борио против ширења инфекција. Русија је изгубила рат, али је медицина много добила захваљујући Пирогову

Пирогов је био једнако успешан и у свом цивилном животу. Увео је коришћење гипса за фиксирање сломљених костију, направио је најдетаљнији анатомски атлас свог времена и чак лечио ране италијанском револуционару Ђузепеу Гарибалдију. Руски хирург бр. 1 имао је велики број студената који су касније и сами постали велики лекари, међу којима су и они са овог списка.

2. Иван Сеченов (1829–1905)

Специјалност: физиологија

„Медицина тешко да је наука... ми не знамо ништа о настанку болести, не знамо зашто заправо неко средство помаже или не помаже”, записао је млади и збуњени студент медицине Иван Сеченов у свом дневнику 1850. године. Био је у праву. У 19. веку доктори су знали како да лече болести, али нису знали шта их изазива. Када је постао научник, Сеченов је то променио.

Студирао је у Немачкој, изводио је дуготрајне експерименте и постао први руски стручњак за физиологију, дајући овој дисциплини озбиљну научну базу која јој је недостајала. Његово фундаментално дело „Рефлекси великог мозга” и даље је основа неурологије и проучавања рефлекса. У његово доба конзервативни званичници су нападали Сеченова због тога што потцењује концепт људске душе дате од Бога, али време је показало да је био у прву. Данас је његов ауторитет несумњив.

3. Николај Склифосовски (1836–1904)

Специјалност: хирургија

Пироговљев студент Николај Склифосовски је учествовао у четири европска рата од 1866. до 1878. године, увек као хирург који спасава животе. Он је био први хирург у Русији који је у операције увео методе дезинфекције и стерилизације. 

У почетку су му се подсмевали. Један од његових колега, који је био скептичан према студијама о инфекцији, шалио се: „Склифософски је тако велик [био је висок], а плаши се малих бактерија које су чак невидљиве голим оком.” Јасно је да овај лекар није био у праву и Склифософски је временом постао веома цењен. Данас највећа болница за хитне интервенције у Москви носи његово име.

Склифософски је такође омогућио женама улазак у хирургију. За време руско-турског рата од 1877. до 1878. он је био на челу првог руског женског хируршког тима, мада су многе његове колеге биле шокиране. „Веома смо вам захвалнe што сте нам дозволили да оперишемо”, касније му је написала једна од докторки.

4. Сергеј Боткин (1832–1889)

Специјалност: клиничко лечење

Сергеј Боткин је био нека врста доктора Хауса 19. века, генијални дијагностичар који је копао дубље од осталих како би пронашао узроке болести. „За Боткина нису постојали здрави људи и свака особа га је занимала највише и првенствено као пацијент... Дијагностика је била његова страст”, записао је Сеченов о свом савременику.

Боткин је увео напредну методу прикупљања медицинске историје пацијента. Најпре је пацијенте детаљно физички прегледавао, а затим их питао за њихове тегобе. Боткин је био на челу Медицинско-хируршке академије у Санкт Петербургу. Лечио је чланове царске породице, као и обичне грађане.

Када се ради о науци, створио је теорију о организму који функционише као једна независна целина са различитим органима који се у телу налазе у интеракцији. Пре тога лекари су различите болести лечили одвојено и мало су пажње обраћали на функционисање организма као целине. Боткин је тако успоставио модерну теорију клиничког лечења.

Сазнајте још: Зашто је совјетска медицина била једна од најбољих на свету?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“