1. „Аурора“ се као најлегендарнији руски ратни брод пре свега доводи у везу са револуцијом 1917. године. Сматра се (мада има и оних који то оспоравају) да је сигнални пуцањ са овог брода послужио револуционарно настројеним војницима и морнарима као знак за почетак јуриша на Зимски дворац где је био штаб Привремене владе, те да је на тај начин означио и нову епоху руске историје. „Аурора“ је, међутим, и пре тих бурних догађаја прошла кроз многе тешке и трагичне тренутке.
2. Изградња крстарице је почела 1897. и трајала шест година. Цар Николај II је лично наредио да се ратном броду да име римске богиње свитања.
3. Први већи оружани конфликт у коме је учествовао овај брод био је Руско-јапански рат. „Аурора“ је у октобру 1904. године испловила у Балтичко море у склопу Друге тихоокеанске ескадре и тако се отиснула на дугу пловидбу у правцу Далеког истока како би се тамо сукобила са Јапанцима.
4. На том путу ескадра умало није заратила са Британском империјом. Наиме, руски морнари су у магловитој ноћи угледали енглеске рибарске бродове и помислили да су то јапански торпедни чамци па су отворили ватру на њих.
5. Инцидент је превазиђен мирним путем, али је „Аурора“ била оштећена, као и енглески рибарски бродови јер су други бродови руске флоте у тами грешком помислили да и она припада непријатељу. Православни свештеник на „Аурори“ је тешко рањен и убрзо затим је умро.
6. Па ипак, „Аурора“ је генерално гледано имала среће у катастрофалној бици код Цушиме против јапанске флоте, где чудом није потопљена. Погодило ју је 18 непријатељских пројектила, али је крстарица успела да нађе уточиште у неутралној луци Маниле, где је посада интернирана.
7. Крстарица „Аурора“ је 1910. године посетила италијански град Месину где су додељене медаље руским морнарима за учешће у спасилачким операцијама после земљотреса 1908. У то време је у граду избио пожар, а посада „Ауроре“ је прва притекла у помоћ. И за то су руски морнари награђени – добили су велики товар поморанџи и лимуна.
8. У Првом светском рату „Аурори“ су углавном повераване мисије везане за патролирање и пружање подршке операцијама копнених трупа. Поред тога, овај брод је успешно преживео окршаје са непријатељским ратним бродовима и хидроавионима.
9. Звездани тренуци „Ауроре“ су наступили када су бољшевици извршили јуриш на Зимски дворац и свргнули Привремену владу. Сигнални пуцањ са ратног брода послужио је као знак за почетак јуриша, мада појединци тврде да је „Аурора“ отворила ватру тек када је напад почео. Било како било, овај ратни брод је тада обележен као један од најважнијих совјетских симбола.
10. По завршетку Грађанског рата у Русији 1922. године „Аурора“ је претворена у вежбовни брод, али чим је почео Други светски рат поново је враћена у војну службу, где је коришћена у протвваздухопловној одбрани Лењинграда.
11. Када су 1945. године окончани тешки ратни дани броду је додељена „стална адреса“ на кеју реке Неве где је он трајно укотвљен и служи као музеј и један од симбола Лењиграда (Санкт Петербурга).
12. У међувремену је, ипак, била још једна епизода која је подсетила на револуционарну прошлост овог брода. Наиме, капетан Валериј Сабљин је са својим следбеницима 1975. године у Риги заузео противподморничку фрегату и запловио у правцу Лењинграда где је планирали да покрене нову револуцију. Сабљин је планирао да свој ратни брод укотви поред „Ауроре“ као симбола руске револуције, али тај план није остварен јер је Балтичка флота СССР-а брзо осујетила ту акцију.