Како је Русија постала један од највећих извозника оружја на свету?

Getty Images
Последњих година, Русија чврсто стоји на другом месту у светској трговини оружјем. Међутим, ова земља је у првим редовима овог тржишта већ готово четири века. Који су то кључни фактори који су предодредили Русију за тако моћног трговца оружјем?

Данас је Русија на другом месту у трговини оружјем, а испред ње су једино Сједињене Државе. Према овогодишњем извештају Стокхолмског међународног центра за истраживање мира, водећи извозници оружја су САД (33%), Русија (23%), Кина (6,2%), Француска (6%), Немачка (5,6%), док све остале земље сачињавају 26,2% тржишта.

Стручњаци процењују да ће до 2020. светска потражња наоружања достићи вредност од 120 милијарди америчких долара. Главни увозници сада су Индија (13%), Саудијска Арабија (8,2%), Уједињени Арапски Емирати (4,6%), Кина (4,5%), Алжир (3,7%), док преосталих 66% чине све остале земље.

Готово половину целокупног руског извоза наоружања чине ловци и бомбардери четврте генерације из породица „МиГ“ и „Сухој“. ПВО системи попут С-400 чине око четвртине извоза.

Међутим, САД, Израел и Француска су значајни конкуренти. Нека од традиционалних совјетских тржишта, попут Индије, постају поприште интензивне конкуренције, па Русија улаже велики труд у постизање профитабилних уговора како их не би изгубила пред ривалима.

Дуга традиција производње оружја

Андреј Чоков са ученицима, слика В. Никифорова, 1955.

Први помен постојања професионалне гилде произвођача ватреног оружја у Москви датира из 1475. године, а од тада је производња оружја процветала. Почетком 17. века, у московској фабрици пушака и топова је радило неких 500 људи.

Почевши од Андреја Чокова, једног од легендарних оружара који је направио „Цар топ“ и многе друге чувене топове, Русија је имала бројне веште мајсторе који су преносили традицију прављења најбољих пушака и топова на нове генерације.

Машина за производњу муниције високе прецизности

Сергеј Мосин је направио једну од пушака које су најдуже биле у употреби у руској војсци, док је Фјодор Токарев направио чувени пиштољ „тетејац“. Николај Макаров је изумео „Макаров“ пиштољ, из ког су потекле десетине модификација у Русији и иностранству. Коначно, верованто најпознатији је Михаил Калашњиков чија је јуришна аутоматска пушка АК-47 најраспрострањенији комад ватреног оружја на свету.

Поузданост

Овај топ из 17. века је цар Алексеј поклонио свом сину, Петру Великом

Од како се ватрено оружје између 14. и 15. века појавило у Русији, његова главна карактеристика била је поузданост. Оружје је могло да се производи и поправља само на тачно одређеним местима, а коришћено је за борбе против номадских и домородачких племена источне и јужне Русије. Стога је поузданост била одлика која је руским произвођачима оружја била од круцијалне важности.

Неки од најбољих руских топова из 16. века и даље постоје и живи су доказ дуговечности руског оружја. Иста вештина твораца може се приметити и код пешадијског наоружања, за шта постоје бројни примери.

Пушка „Мосин“, која је у руској војсци коришћена од 1890-их до 1950-их, има затварач који се може раставити и саставити без икаквог алата. Може да функционише у свим условима и веома је поуздана. И аутоматска пушка „Калашњиков“ се може лако саставити и користити у свим климатским условима. Генерално говорећи, већина чувених руских пиштоља, аутомата и пушака се веома лако склапају, расклапају и одржавају.

Обиље природних ресурса и научно знање

Русија је увек била земља са обиљем ресурса, укључујући и руду гвожђа. Још у 17. веку је холандски трговац Ендрју Виниус одлучио да се остави пољопривреде и да се посвети ископавању руде гвожђа из рудника у Тули, граду у којем се касније развила највећа производња оружја у Русији, управо захваљујући локалној руди.

Гвожђе из централне Русије и Сибира је омогућило производњу огромних количина ватерног оружја. У 18. веку, Русија је постала водећи светски извозник ове руде.

Касније су многе друге индустрије постале есенцијалне за производњу оружја: хемија, физика, софистикована балистика, истраживање експлозива, итд. Русија (а касније и Совјетски Савез), која је одувек била јака у науци, развијала је релевантне индустрије паралелно са производњом оружја. У 20. веку су водећи научни ресурси државе били посвећени развоју најјачих и најсмртоноснијих оружја на свету – нарочито током Хладног рата.

Трговина оружјем као политички инструмент

Кубански лидер Фидел Кастро са аутоматском пушком АК-47

Хладни рат је имао огроман утицај на светско тржиште оружја. Почевши од 1950-их, СССР је продавао оружје многим земљама, а највише чланицама Варшавског пакта. Индија и Кина, које остају водећи увозници руског оружја, такође су биле тржишта за Совјетски Савез из очигледних разлога: совјетски комунистички режим је био прихватљив комунистичкој Кини. Осим тога, за Индију, као и за Кину, копнене трговинске руте су биле боље од прекоморске трговине са нпр. Америком.

Када било која од ових земаља купује ратне бродове, подморнице, ловачке авионе и системе ПВО, склапају се и уговори са руском војском о ремонту, одржавању и резервним деловима, као и споразуми са руским војним колегама о обуци, гостовањима и другоме. На тај начин везе између ових земаља постају све јаче.

Било је случајева у којим су пушке и остало оружје достављани бесплатно, као директна подршка „градитељима социјализма“. Пука прокламација заокрета ка социјализму је била довољна да се добију позајмице и оружје од Совјетског Савеза, па су многи слаби и сиромашни режими искористили ову шансу.

Чак се и након распада СССР-а наставила дугорочна трговина. Оно што је такође било од велике важности је што су совјетски конструктори оружја учили, обучавали и саветовали колеге у земљама које су куповале совјетско оружје. Ово је створило поуздану мрежу људи који су се ослањали на совјетски инжењеринг, што је заузврат подстицало наставак трговине са Русијом.

Прочитајте такође: Које оружје Русија продаје армијама других земаља?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“