Пет земаља којима је СССР радо помагао (и тако потрошио силне паре)

ZUMAPRESS/Global Look Press, Getty, Robert Pastryk/Pixabay
Још у доба Хладног рата Москва је позајмљивала земљама у развоју милијарде долара како би на тај начин стекла социјалистичке савезнике у иностранству. Испоставило се да је у већини случајева огроман новац „бачен“, тј. позајмица никада није враћена.

„Пролетери свих земаља, уједините се!“, каже Комунистички Манифест Карла Маркса и Фридриха Енглелса из 1848. године. Партију бољшевика, касније Комунистичку партију, чинили су загрижени Марксисти. Они су у 20. веку дошли у Русији на власт и никада нису заборављали мото својих духовних учитеља – помагали су и пружали подршку свакој земљи у свету чије су власти показивале макар и намању тежњу за изградњом социјалистичке државе.

Када је крајем 1940-их избио Хладни рат, а СССР се супротставио западним капиталистичким земљама на челу са САД, идеја доминације у свету је постала још актуелнија. Москва није жалила ни новац, ни војну помоћ, ни наоружање у тежњи да помогне новопеченим социјалистима. Нажалост, многе од тих земаља касније нису успеле да врате новац који су добиле од СССР-а за потребе развоја економије. Погледајмо изблиза те „вечите дужнике“.

1. Куба

Фидел Кастро испраћа Леонида Брежњева на међународном аеродрому „Хозе Марти“, после његове посете Куби. 3.02.1974.

Хавана је била апсолутни шампион по величини дуга. Владимир Путин је 2014. године отписао 31,5 милијарди кубанског дуга (90%), а укупна сума је износила преко 35 милијарди долара. За Совјете је ова тврђава социјализма на западној полулопти била сувише важна да би се на њој штедело.

Москва је давала кредите Куби „на тоне“, и на тај начин јој помогла да побољша систем образовања и здравства, као и да обезбеди потребне количине нафте, намирница и техничке опреме. Са друге стране, Куба је у великим количинама извозила у СССР шећерну трску, и што је још важније, залагала се за комунизам. Поред тога, послала је своје трупе као добровољце у Анголу и Етиопију када су тамо избили конфликти, увек подржавајући просовјетску партију.

2. Сирија

Леонид Брежњев се састао у Кремљу са председником Сирије Хафизом Асадом. Москва, СССР, 27. септембар 1974.

Наравно, реч је о старој предратној Сирији, још из доба Хладног рата, када је земљом управљао Хафиз Асад, отац садашњег предсеника Башара Асада. Он је био наклоњен социјализму, тако да га је СССР третирао као једног од најважнијих савезника на Блиском истоку.

Сирија је 2005. године дуговала Русији 13 милијарди долара. Исте године је Владимир Путин отписао 10 милијарди, а Сирија је обећала да ће дати неке олакшице руским компанијама које су пословале у тој земљи. Сада се, међутим чини да је ефикасна економска сарадња мало одложена.

3. Монголија

Леонид Брежњев и председник савета министара Монголије Јумџагин Цеденбал (десно) рукују се после потписивања Споразума о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између СССР-а и Монголије, у оквиру посете делегације совјетских власти и Комунистичке партије Монголији.

Ова земља је била прилично неприметна још од пада Џингис-канове империје у средњем веку. Од 1920-их па све до распада СССР-а, Монголија је била његова верна савезница. Монголске трупе су се у Другом светском рату бориле против Јапана, раме уз раме са Црвеном армијом. Штавише, Монголија је 1956. године замолила Совјетски Савез да постане његов део, али је Москва одбила тај предлог.

Било како било, Москва је позајмила Улан Батору 11,4 милијарде долара. Није ни чудо што тако слабо развијена држава Источне Азије није могла да их врати. Русија је 2003. отписала 11,1 милијарду долара тог дуга. Монголија је на крају вратила само 300 милиона долара, а Русија је касније отписала још неколико мањих дугова.

4. Северна Кореја

Генерални секретар ЦККП СС Никита Хрушчов (други здесна), председник Врховног Совјета СССР Леонид Брежњев (десно) и председник Северне Кореје Ким Ил Сунг (трећи здесна) у Кремљу, Москва, Совјетски Савез, 7. јун 1961.

После Другог светског рата СССР и САД су дефакто поделили Кореју на две државе. Од тада је Северна Кореја уживала подршку Совјетског Савеза и остала је један од социјалистичких бастиона Азије. Током 1970-их је Ким Ил Сунг спровео у дело идеологију Џуче, која је подразумевала „ослањање на сопствене ресурсе“ и одбацио марксизам совјетског стила, али то није сметало Пјонгјангу да узима новац како од Москве, тако и од Пекинга.

Све у свему, Северна Кореја је од СССР-а позајмила 11 милијарди долара и није враћала дуг, нарочито после економског колапса који је доживела током 1990-их и велике несташице намирница. Русија је, по своме обичају, 2012. отписала Северној Кореји 90% дуга.

5. Вијетнам

Леонид Брежњев дочекује на аеродрому Ле Дуана (десно у предњем плану) генералног секретара Радничке партије Вијетнама. Москва, Совјетски Савез, 27. октобар 1975./

То је земља која се снажно одупрла тежњи Америке да не дозволи ширење комунизма у Индокини. Стога је Вијетнам још током 1970-их био важан саветник Совјетског Савеза. „СССР је од 1960-их испоручио Вијетнаму много наоружања које је укупно вредело 15,7 милијарди долара, и саградио 117 војних објеката“, истиче лист „Аргументы и факты“. Додуше, много тога је Вијетнаму поклоњено, али је ипак ова земља својој совјетској браћи остала доста дужна.

Ако се томе додају кредити и зајмови, Вијетнам је дуговао Совјетском Савезу 11 милијарди долара, а Русија је 2000. године отписала већину тог дуга, тачније 9,5 милијарди долара. За разлику од других земаља са овог списка, Вијетнам сада интензивно развија економске везе са Русијом, а промет робе између двеју земаља расте (5,3 милијарде долара 2017).

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“