Ко је Русији „украо“ победу у Првом светском рату?

„У јесен 1915. године Немци су заустављени пре него што су продрли дубоко на територију Русије. Није их било ни близу Петрограда, ни близу Москве. Људима који су били способни да размишљају стратешки или, да тако кажемо, историјски, већ крајем 1915. године је било јасно да смо ми добили тај рат! Само је било питање када ће се он завршити и по коју цену? ... Немачка је била осуђена на пропаст“, написао је Владимир Лавров, главни научни сарадник Института за руску историју Руске академије наука.

У јесен 1915. године заустављена је немачка офанзива на Источном фронту (у Русији позната као „Велико повлачење“). Берлинска стратегија блицкрига доживела је неуспех како у Француској тако и у Русији.

Издаја руских националних интереса

Мишљење да је Русији на превару одузета победа не деле само поједини историчари него и људи у државном врху.

„...Ова победа је украдена Русији“, рекао је председник Владимир Путин пре неколико година.

Getty Images

„...Ова победа је украдена Русији. Украли су је они који су призивали пораз сопствене отаџбине и сопствене армије, који су сејали раздор и тежили да узурпирају власт издајом руских националних интереса“, рекао је председник Владимир Путин пре неколико година на обележавању 100-годишњице почетка Првог светског рата. Према истраживању јавног мњења, велики број грађана Русије (40%) такође сматра да је њихова земља била близу победе у овом рату.

Путин је за то недвосмислено оптужио бољшевике који су у октобру 1917. године збацили Привремену владу, формирану после одрицања цара Николаја II од престола у фебруару исте године. Бољшевици су дошли на власт уз обећање да ће окончати рат, што су и учинили у марту 1918. године. Рат је коначно завршен у новембру када су Немачка и Аустроугарска признале пораз.

Немачка „киша од метала“

Тврдња о „украденој победи“ може на први поглед изгледати чудно. Почетак рата био је катастрофалан за Русију. Две њене армије су 1914. у Источној Прусији доживеле тотални слом, а затим је 1915. почело велико повлачење када је Русија изгубила велике територије на западу. Један од узрока тих губитака био је недостатак оружја и муниције, посебно топовске, с обзиром да руска економија није могла обезбедити све што је неопходно за ратовање.

Руски војници носе погинуле другове са бојног поља у Првом светском рату.

./Getty Images

„Немци преоравају бојна поља кишом метала и равнају са земљом све ровове и позиције, често затрпавајући наше војнике земљом. Они троше метал, а ми људске животе. Они иду напред ка успеху, а ми трпимо велике губитке, проливамо крв и само се бранимо и повлачимо“, написао је један руски генерал средином 1915. у писму министру одбране Алексеју Поливанову.

Русија излази из кризе

Почетком 1917. године Русија је већ била у другачијој ситуацији него на почетку рата.

Руска индустрија се 1916. изборила са несташицом оружја и муниције.

Getty Images

„Руска војна индустрија је почела да се развија. ... Руска индустрија је 1916. превазишла кризу, али не подједнако на свим пољима. ... Крајем 1916. године усвојен је програм изградње нових фабрика“, каже историчар Василиј Цветков.

Штавише, према појединим проценама, Русија је на ратна дејства утрошила 20-23% свог бруто домаћег производа, а Велика Британија чак 37%. То значи да су Руси имали још потенцијала за ширење производње.

Поред тога, руска армија је 1916. године покренула велику операцију против Аустроугарске, познату под називом Брусиловски продор. Без обзира на велики успех руски генерали нису успели да искористе тај продор да преокрену ситуацију на Источном фронту.

Исцрпљивање Русије

Многи историчари кажу да експанзија руске војне индустрије и успех генрала Брусилова на фронту нису били довољни за победу у рату.

Генерал Алексеј Брусилов (1853-1926) руководио је успешном офанзивном операцијом на Југозападном фронту 1916.

Sputnik

„У историјској науци постоји гледиште да је Брусиловска офанзива исцрпила Русију јер је било много људских жртава и потрошено је доста ресурса“, каже Александар Шубин, професор Руског државног хуманистичког универзитета и старији научни сарадник Института за светску историју.

Овај историчар такође тврди да је 1917. године руска економија била у стању да задовољи потребе руске армије, али је цена била сувише велика будући да је то подривало све остале гране економије.

„Може се рећи да је 1917. године ратна тензија довела до неуспеха и грешака које су изазвале фебруарски социјални бунт. Напетост је била толико велика да је још пре револуције било проблема у Донбасу [региону где се ископава највише угља], а саобраћајни хаос је довео до тога да је чак и престоница била лоше снабдевена. Архаични друштвенополитички систем Русије није био у стању да се избори са тако великом тензијом“.

„Кобна грешка“

Чак и да није било Фебруарске револуције Русија се није могла надати да ће задати Немачкој одлучујући ударац јер је руска војска ретко кад била успешна против Немаца у Првом светском рату. Штавише, да је Русија победила Аустроугарску, Немачка би притекла у помоћ својој савезници. Гледано из таквог угла могло би се рећи да Русија није имала никакве шансе у том рату.

Руски војници у немачком заробљеништву.

Getty Images

Поред тога, Русија није могла да чека победу савезника. „Антанта је желела да Русија привуче Централне силе и зато су савезници подстакли Русију да преузме на себе најтежу борбу“. Уосталом, било би неразумно очекивати помоћ од САД које су ушле у рат у априлу 1917. али су на фронт стигле тек средином 1918.“, наглашава Александар Шубин.

По речима историчара Бориса Соколова, „крајем 1916. године Русија више није могла да ратује, али они који су у фебруару 1917. године дошли на власт нису тога били свесни“.

Привремена влада је до краја покушавала да се одржи у рату у складу са обавезама које је Русија имала према савезницима. То је била „кобна грешка“ која је изазвала бољшевичку револуцију у октобру.

Знате ли како су руски војници живели на првој линији фронта у Првом светском рату? Погледајте овде те ретке фотографије.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!