„Завештавамо свима да нико никада не зарати са Русима”

Руска пешадија.

Руска пешадија.

George H. Mewes/часопис "National Geographic Magazine", 1917
4. јуна 1916. почела је Брусиловљева офанзива, најчувенија операција руске армије у Првом светском рату која ће касније бити окарактерисана као „претеча изврсних офанзива Црвене армије у Великом отаџбинском рату”.

Пролеће 1916. Увелико бесни Први светски рат. Руски штаб врховног команданта, који се у том тренутку налазио у Могиљову, добија царску директиву о ступању у офанзиву на Југозападном фронту. Руске трупе на Југозападном фронту предводио је генерал-ађутант Алексеј Брусилов, тако да ће и ратна операција касније добити назив Брусиловљева офанзива (рус. „Брусиловский прорыв”).

Офанзива почиње у зору

У мају је Брусилов добио телеграм од Михаила Алексејева, начелника штаба врховне команде. Алексејев у писму моли генерала да што пре крене у офанзиву како би одвукао део непријатељских снага са италијанског фронта. Брусилов је одговорио да ће одмах приступити операцији против Немаца и Аустроугара, али само уколико га подржи Западни фронт.

Међутим, генерал Алексеј Еверт, командант Западног фронта, изјавио је да му је потребна бар још једна недеља за припреме.

На крају је одлучено да Брусилов покрене војску 4. јуна (тј. 22. маја по старом календару), а Еверт 12 дана касније.

Ноћу уочи почетка операције Николај II је дошао до закључка да је планирана ратна операција „сувише ризична” и да план офанзиве треба променити. Алексејев је директном линијом пренео Брусилову одлуку руског императора, али је командант Југозападног фронта одлучно одбио да се повинује царевој вољи. Михаил Алексејев је стао на страну генерал-ађутанта и одлучио да до зоре не јавља Николају II шта је одговорио Брусилов. А у зору је офанзива већ почела.

Алексеј Брусилов. Илустрација: часопис "Нива"  бр. 22 - 1916. Wikipedia.orgАлексеј Брусилов. Илустрација: часопис "Нива" бр. 22 - 1916. Wikipedia.org

„Нека нико и никада против њих не ратује!”

Војници Алексеја Брусилова су ступили у бој „пуни полета и спремни за победу”. Били су добро припремљени за војну операцију и знали су да ће изненадити непријатеља.

У девет ујутру, после шест часова артиљеријске паљбе, руска пешадија је кренула у офанзиву против четири аустроугарске и једне немачке армије.

„Непријатељски положаји били су изузетно добро утврђени”, писао је касније Брусилов. „Они су се дуж читавог фронта састојали бар од три утврђене зоне, које су биле удаљене једна од друге отприлике од три до пет врста [једна врста – 1,07 км]. Свака зона се састојала од неколико линија ровова, најмање три, на удаљености од 150 до 300 корака... Сви ровови су били дубоко укопани, тако да се у њима могло слободно стајати, и свуда су у изобиљу били постављени тешки бункери, склоништа, земунице, митраљеска гнезда, пушкарнице, надстрешнице и читав систем многобројних пролаза за везу са позадином. Ровови су били ископани тако да су се прилази положајима могли гађати унакрсном ватром из пушака и митраљеза. Склоништа су направљена изузетно добро, дубоко су укопана у земљу и заклањала су људе не само од лаких, него и од тешких артиљеријских пројектила...

Свака утврђена линија је била темељито оплетена бодљикавом жицом. Испред фронта се протезала мрежа бодљикавих ограда која се састојала од 19-21 реда колаца.

Понегде је било неколико таквих линија међусобно удаљених 20-50 корака. Поједини редови су били оплетени тако дебелом челичном жицом, да није било могуће пресећи је маказама. На појединим деоницама се кроз жицу пуштала јака наизменична струја високог напона, а понегде су биле окачене бомбе, и на много места су испред прве линије биле постављене мине које се саме активирају”.

Веома брзо су руски војници осме, једанаесте, седме и девете армије до ногу потукли аустроугарску војску којом је командовао надвојвода Фридрих. Заробљено је мноштво непријатељских војника и официра, али они су и даље били убеђени да Руси неће моћи да однесу победу. На пример, заробљени мађарски официр је тада рекао Брусиловљевим војницима:

„Наши положаји су неосвојиви, и немогуће их је пробити. Ако бисте то успели, онда нама не остаје ништа друго него да одлијемо огромну гвоздену плочу, да је подигнемо на линији наших садашњих положаја и да напишемо: ’Ове положаје су заузели Руси. Завештавамо свима да нико никада не зарати са Русима”.

Брусиловљева офанзива. Илустрација: Wikipedia.orgБрусиловљева офанзива. Илустрација: Wikipedia.org

Без Светог Георгија другог степена

Другог дана офанзиве, по Брусиловљевом сведочанству, „Руси су заробили 900 официра, преко 40.000 нижих чинова, и запленили 77 артиљеријских оруђа, 134 митраљеза и 49 бацача бомби”. Петога дана је „заробљено већ 1.240 официра, преко 71.000 нижих чинова и заплењено 94 оруђа, 179 митраљеза, 53 бацача бомби и минобацача, као и огромна количина другог разног ратног плена”. Према сећањима руских војника, „непријатељ је био нервно растројен”.

Немци и Аустроугари су имали разлога за нервозу. За неколико дана је Брусиловљева армија заузела Луцк (један од најстаријих градова западне Украјине), а затим Черновице (после 1944. године Черновци). „То је победа коју ми у светском рату досада нисмо однели”, узвикнуо је тада војни историчар Антон Керсновски.

Вести о сјајној Брусиловљевој офанзиви за трен ока су се прошириле по целој земљи. Сви су прослављали победоносног генерал-ађутанта .

Само је Николај II био уздражан када је говорио о Брусиловљевом успеху, а касније није хтео да награди војсковођу орденом Светог Георгија другог степена. Касније, 1917. године, за време Фебруарске револуције, Брусилов се изјаснио за свргавање Николаја II и долазак на власт Привремене владе.

„Велико достигнуће руске ратне вештине”

Брусиловљева офанзива је завршена тек 20. септембра 1916. године. У овој војној операцији Руси су заузели Волињ, Галицију и Буковину. „Ова фронтовска операција по својим резултатима има стратешки значај”, писао је совјетски војсковођа Борис Уткин. „Офанзива је уздрмала Аустроугарску, онеспособила њену војску да интензивно дејствује до краја рата; Румунија је одвојена од савеза са Немачком и ушла је у рат на страни Антанте. Брусиловљева офанзива је приморала аустријске трупе да зауставе офанзиву на италијанском фронту и тиме је заправо спасла италијанску армију од слома.

Битно је олакшан положај енглеских и француских трупа, јер су немачки напади код Вердена и на Соми постали слабији.

Ова операција је велико достигнуће руске војне вештине. Она је открила нови облик продора позиционог фронта, најуспешнији за оно доба. Уједно је означила почетак прекретнице у рату у корист Антанте. Перспективе окончања рата и победе су постале реалност, превазиђен је застој и дат је импулс за успехе у другим операцијама и кампањама”.

Према званичним подацима, руска страна је изгубила 62.155 војника и официра, који су били убијени или су подлегли ранама, 376.910 људи је рањено, а нестало је без трага 38.902 војника. Непријатељ је имао 1,5 милиона убијених, рањених, заробљених или несталих без трага.

Текст на руском прочитајте на сајту Газета.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.